FOTO: PIXABAY

Mnogi ljudi danas sede devet ili više sati dnevno – a u to vreme se često ne računa vreme provedeno u kancelariji, tako da je pravo vreme tokom kojeg prosečan čovek sedi i do 15 časova dnevno.

Advertisements

Iako ljudi povezuju odmaranje sa udobnom foteljom, nije poželjno u tom položaju ostati predugo jer bi to moglo postati opasno za zdravlje.

Advertisements

Koliko je važno baviti se nekom fizičkom aktivnošću, makar rekreativno, postalo je očiglednije nego ikada pre. Naime, lekare brinu podaci prema kojima godišnje umire više osoba od sedelačkog načina života nego od raka pluća.

Najčešće su se pušenje i alkohol navodili kao glavne loše navike zbog kojih su ljudi prerano umirali, a sada su loše prehrambene navike i sedelački način života skoro pa jednako opasni.

Advertisements
Loading...

Najnoviji podaci Univerziteta Belfast i Ulster, objavljeni u“Journal of Epidemiology & Community Health“, pokazali su da trećina ljudi tokom vikenda provede više sati na kauču nego sedeći za radnim stolom na radnom mestu. Osim što može biti loše za leđa, može biti uzrok i raznih bolesti, čak i prerane smrti. Podaci su pokazali da je sedenje bilo uzrok čak 70.000 smrtnih slučajeva 2016. u Velikoj Britaniji, što je toj zemlji donelo i finansijski godišnji trošak od 700 miliona funti.

Stručnjaci upozoravaju kako dugotrajno sedenje doprinosi i gojaznosti, što samo po sebi „vuče“ niz bolesti, ali deluje i na hormone, metabolizam i funkcije mozga. Može čak biti i uzrok upalnih procesa u telu, kao i pretnja kardiovaskularnom zdravlju, potiče razvoj dijabetesa tipa 2, određenih vrsta raka i prerane smrti.

Takođe utiče i na pamćenje te može povećati rizik od demencije. Treba li još razloga da već danas odlučimo stati na noge i pokrenuti se?

Advertisements
Advertisements