Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Prenosu moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca.
Kada je stradao 107. godine, njegovi pratioci su mu kosti preneli u Antiohiju, gde su ga sahranili. Međutim, kada su u šestom veku Antiohiju zauzeli Persijanci, mošti svetog Ignjatija vraćene su u Rim, gde se i sada nalaze u Crkvi svetog Klimenta.
Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca smatra se danom kada se nikako ne rade teški poslovi, a ovo naročito važi za žene koje treba da izbegavaju predenje, tkanje, šivenje…
Sveti Ignjatije koji je postradao zato što nije želeo da se odrekne svojih verovanja i danas se smatra zaštitnikom pravednika i onih koji stradaju zbog svojih ubeđenja i zato što su različiti od drugih. Prema hrišćanskoj tradiciji veruje se da se Ignjatije Bogonosac javljao više puta iz raja i činio čuda pomažući i danas svakome ko ga priziva u pomoć ovom molitvom:
“Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Ignjatije: Moli Hrista Boga da spase duše naše”.
Svetog Ignjatija praznujemo 2. januara, a danas crkva obeležava prenos njegovih časnih moštiju iz Rima, gde je umro mučeničkom smrću, u Antiohiju, gde je ranije bio arhijerej.
Sveti Ignjatije i danas je krsno ime koje se slavi u mnogim krajevima. Ovaj svetitelj je ipak i u crkvi i narodu poznatiji pod imenom Ignjatije Bogonosac. Tako je prozvan zato što ga je, prema predanju, kao maloga, Isus držao u rukama, kao i zbog toga što je uvek “nosio Boga” u srcu i mislima.
Bio je učenik Svetog Jovana Bogoslova i episkop u Antiohiji. Dok je bio na ovoj funkciji ulagao je mnogo truda i napora u širenju hrišćanstva. Prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi – pevanje sa dve pevnice tako da, kad pojanje na jednoj strani prestane, na drugoj počinje.
Kako se Ignjatije još za života pročuo kao sveti čovek, vest o njemu i njegovom radu je stigla i do rimskog cara Trajana. On je svetitelja pozvao u Rim kako bi bio proglašen za senatora, ali tek ako prinese žrtvu mnogobožačkim idolima.
Pošto nije prihvatio carev predlog Ignjatije je okovan i bačen lavovima. Prema predanju, lavovi su ga rastrgli i pojeli 107. godine, ostavivši samo nekoliko većih kostiju i srce.
(Kurir)