O „Holodomoru“ nas nisu učili u školama u SRBIJI: Rana koja nikada nije zarasla i zbog koje Ukrajinci i Rusi NIKADA NEĆE BITI JEDNO

FOTO: WIKIPEDIA

Tokom 20. veka desio se nezapamćen zločin koji je odneo na milione ukrajinskih života. A većina ljudi u Srbiji za ovaj događaj nikada nije čula, jer nas o tome nisu učili u školama. Invazija ruskih trupa na teritoriju Ukrajine mnoge je podsetila na priču o Holodomoru. Rani koja nikada nije zarasla i zbog koje Ukrajinci i Rusi nikada neće biti jedno.

Advertisements

U Ukrajini postoji reč koja se uvek izgovara uz jezu, a većina ljudi u Srbiji je nikada nije ni čulo. Holodomor.

Mračan period tokom 20. veka u Evropi i svetu nije obuhvatao samo Prvi i Drugi svetski rat. Između ove dve pošasti prošlog veka desio se nezapamćen zločin koji je odneo na milione ukrajinskih života, a o tome nas nisu učili u školi.

Pre nepunih 100 godina narod Ukrajine je preživeo Holodomor (Gladomor) – reč koju i danas mrze svi Ukrajici. Invazija ruskih trupa na teritoriju Ukrajine mnoge je podsetila na priču o Holodomoru, rani koja nikada nije zarasla i zbog koje Ukrajinci i Rusi nikada neće biti jedno.

Advertisements

Naime, Između 1932. i 1933. oko deset miliona sovjetskih građana, najviše Ukrajinaca, umrlo je od stravične gladi. Masovna glad nadmašila je najgore noćne more – ljudi su pribegavali kanibalizmu i nestajala su cela sela, a 25.000 ljudi dnevno umiralo je od gladi. Ali, ono zbog čega je taj period nazvan genocidom je činjenica da je to bila veštački stvorena glad, koju je smislio Staljin.

Iako se ova epidemija gladi desila relativno skoro, o njoj se ne priča gotovo uopšte, osim između Ukrajinaca koji se svake četvrte subote u novembru okupljaju u spomen-parku u Kijevu kako bi obeležili spomen na žrtve Holodomora.

Na ulazu u spomen-park u glavnom gradu Ukrajine nalazi se skulptura veoma mršave devojčice izuzetno tužnog pogleda koja u rukama drži nekoliko klasova žita. Iza njenih leđa je Sveća sećanja, spomenik s detaljima koji podsjećaju na autentični vez koji se može naći na tradicionalnim ukrajinskim nošnjama.

Šta je Holodomor i kakve je posledice imao po Ukrajinu?

Advertisements

Po završetku Prvog svetskog rata Ukrajina je bila nezavisna država, ali ju je Sovjetski savez 1922. “usisao” u zajednicu sovjetskih država. Ukrajinci, koji su se i tada smatrali srednjoevropskim narodom poput Poljaka, a ne istočnoevropskim poput Rusa, pokušavali su da vrate Ukrajini njenu nezavisnost.

Ne želeći da izgubi kontrolu nad glavnom žitnicom Evrope, Staljin je 1932. pribegao jednom od najgnusnijih oblika terora nad jednim narodom. U procesu nacionalizacije, ukrajinskim seljacima je oteo žitorodnu zemlju, ali i sve njene prinose, kreirajući tako veštačku glad. Cilj je bio da “nauči Ukrajince pameti” kako se više ne bi suprotstavljali službenoj Moskvi.

Tako je narod koji je proizvodio najviše žita u Evropi ostavljen bez mrve hleba. Vrhunac Holodomora je bio u proleće 1933. U Ukrajini je tada od gladi umiralo 17 ljudi svake minute, preko 1000 svakog sata, a gotovo 24500 svakog dana!

Ljudi su od gladi bukvalno umirali po ulicama, putevi između gradova i sela bili su pod strogom kontrolom snaga tajne policije, a cela Ukrajina je bila u blokadi, usled čega se vesti o zlu kojem je njen narod bio izložen nisu mogle proširiti.

Advertisements

– Jedan muškarac u Mironovom selu dobio je zapovest da preda 500 kg pšenice, što je ispunio. Odmah je uprava od njega zahtevala još 1.000 kg, zahtev koji je mogao da ispuni samo ako proda većinu svog imanja. Sledeći zahtev popeo se na 2.000 kg, a ovaj put ništa više nije mogao da učini. Bio je optužen da je kulak i izdajnik, uhapšen je i zajedno s porodicom deportovan. Njegovo imanje je zaplenjeno i preuređeno u kancelariju mesnog sovjeta. O seljaku i njegovoj porodici niko više nije ništa čuo – piše Filip Blom u svom delu „Rastrgane godine“.

Blom nadalje navodi da su suočeni sa smrću od gladi seljaci činili sve u svojoj moći ne bi li spasili sebe i svoje porodice.

– Neki od njih počeli su da jedu pse i mačke. Drugi su lovili ptice: vrane, svrake, lastavice, vrapce, rode pa čak i slavuje. Mogli ste da vidite izgladnele seljake kako pretražuju obalu reke u potrazi za ptičjim gnezdima. Jeli su korov, lišće i koru s drveća, insekte, žabe, puževe. Viđene su čudnovate sahrane: deca koja vuku kolica na kojima leže tela njihovih roditelja, ili roditelji koji vuku tela svoje dece. Nije bilo sanduka, niti pogrebnih ceremonija sa sveštenicima – opisao je situaciju u Ukrajini za vreme Holodomora autor Blom u svojoj knjizi.

U ispražnjena ukrajinska sela Staljin je kasnije naselio rusko stanovništvo. Prilikom narednog popisa, bio je vidan veliki manjak populacije, a neka sela su kompletno iščezla. Stoga je sovjetska vlast poništila popis, uništila popisnu dokumentaciju, a popisivači su streljani ili poslani u gulag, kako bi se sakrila istina.

Ipak, neki podaci su ipak nisu mogli da se sakriju i kasnije su poslužili kao dokazi u rasvetljavanju istine. Primera radi, smrtnost u Kijevskoj oblasti tokom 1933. iznosila je 179 ljudi na 1000 stanovnika, a u godinama nakon Holodomora iznosila je “svega” 7 ljudi na 1000 stanovnika, jasno ukazujući na užasne efekte sovjetske politike po život Ukrajinaca.

Danas 28 država sveta klasifikju Holodomor kao genocid, a o njemu niste mogli da učite u školi jer skoro svi dokazi su uništeni, a žrtva je decenijama bila ućutkana i donedavno nije imala pravo glasa.

(Izvor: Blic)

Advertisements
Back to top