Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. decembra obeležavaju krsnu slavu posvećenu svetom Nikoli, najvećem dobročinitelju, zaštitniku putnika i domorodaca. Nikoljdan se smatra najmnogobrojnijom slavom u Srba.
Veliki broj običaja je vezan za sutrašnji dan, ali postoje i neki koji se praktikuju uoči krsne slave, pa i na samo veče pred Svetog Nikolu.
Stari narodni običaj kaže da bi domaćini već danas morali da počnu sa pripremama za goste koje će dočekivati sutra. Postoji nepisano pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave.
Današnjem danu se ipak najviše raduju deca, jer večeras sveti Nikola na belom konju obilazi svu decu i deli im poklone, svakome prema zaslugama. Poklon se stavlja u dečije cipele, koje se zbog toga večeras ostavljaju na prozoru.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih bio je smisao i životno opredeljenje Svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im, baš kao i decu, jer je Sveti Nikola voleo decu i brinuo o njima, pa ih je stalno darivao. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši.
Veruje se da će svako žensko dete rođeno dan uoči Nikoljdana imati veoma srećan brak.
Sutra se, uz sveću i slavski kolač, kao i Oče naš okupljaju članovi porodice, mole Bogu i slave ovog svetitelja kao svog zaštitnika. Neke nerotkinje upravo se Svetom Nikoli mole za porod.
Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i “vodena slava”, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.
(Espreso/Stil)