Paja Vuisić je tog dana posebno želeo da govori o reditelju Emiru Kusturici. Otkrio je mnoge stvari koje je malo ko znao o slavnom reditelju.
U jednom od retkih intervjua koje je dao, legendarni glumac Pavle Vuisić je najviše želeo da priča o reditelju Emiru Kusturici. Razgovor je upriličen one godine kada je film “Sećaš li se Doli Bel” bio prikazan na filmskom festivalu u Puli.
“Eto vidiš, o njemu, o tom malom Kusturici, ‘oću da ti pričam. Ajd’ sad iskoristi pa napiši nešto za novine šta ja mislim o tom detetu”, rekao je Vuisić i nastavio:
“Ja sam ti tog malog Kusturicu video negde kad je imao 14 godina. Kao i svaki klinac, on je blenuo. Naše viđenje je bilo u Sarajevu, a kasnije sam još nekoliko puta bio i obilazio noćne lokale, koji čak i ne postoje, sa njegovim ocem. Jednog dana pozvaše me iz Sutjeska filma, da snimam kod nekog Kusturice. Čuš, Kusturica? Bile su doduše dve-tri telefonske intervencije i ja odem u Sarajevo. Pogledam jednog momka, ćutljivog, hladnog, znaš, koji mi kaže – Je l’ čika Pajo, jes’ ti ovo pročitao?
– Nisam, sinko!
– Neka i nisi, jebi ga! Al’, pozdravio te babo. Znaš ti mog babe? On meni rek’o da ćeš ti igrati u mom filmu.
I normalno, ja onda pristanem. I odigram tetka. Njegov babo, moj ahbab i prijatelj, brinuo se o tom filmu više nego i sam Emir”, ispričao je tada Paja Vuisić.
Rekao je kako je “taj mali Kusturica jedan divan, sladak dečko”, prenosi P.U.L.S.E.
“Ja, na primer, nikad nisam doživeo da dođem i odem s nekog snimanja, a da me neko tako dočeka. Taj Kusturica, taj mali fini dečak, da zajebemo sve njegove kvalitete (a takav čovek mora da ih ima) e, on je uvek naša’ vremena, pa makar ja odlazio ili dolazio u ponoć ili rano jutro, da dođe da me sačeka i isprati, ne zato što sam ja prijatelj njegovog babe, nego zato što je to jedan dečak koji je tako vaspitan, koji zna šta je red”, rekao je Paja hvaleći Kustu i dodaje:
“Eto, to je tako, pa iako se tu i tamo pričalo, kako je on u vreme studija u Češkoj samo halalio neke stvari, uličarske. Niko iz njegove mahale nije verovao da će on postati nešto. Eto, on je post’o, ne nešto, nego jedna, ja mislim značajna ličnost jugoslovenskog filma, koja će od danas pa nadalje, ako može to tako da se kaže, da sjaji, da blješti i sigurno će uvek biti u vrhu jugoslovenskog filma, što u stvari, njemu nije ni teško, jer ta jugokonkurenca, njemu, ukoliko mu se dopusti da se razmahne, neće biti ni do kolena.”
(Izvor: Mondo)