Neverovatne činjenice o svemiru

Foto: Pixabay

Činjenice o svemiru su uvek zanimljive za čitanje! Kako vreme prolazi, tehnološki napredak nas je naučio mnogo više o svemiru u prošlom veku nego za sva vremena pre toga.

Advertisements

Dakle, krenite na putovanje kroz vreme i prostor i uživajte u ovim ludim činjenicama o svemiru!

Mi znamo više o Marsu i našem Mesecu nego o našim okeanima. Potpuno smo mapirali 100% površine Marsa i Zemlje, dok smo uspeli da mapiramo samo oko 5% okeanskog dna.

Foto: Pixabay

Merkur i Venera su jedine 2 planete u Sunčevom sistemu koje nemaju mesec. Ukupno ima 176 potvrđenih Meseci koji orbitiraju planetama u našem Sunčevom sistemu, pri čemu su neki veći od samog Merkura!

Advertisements

Najtoplija planeta u našem Sunčevom sistemu je Venera. Većina ljudi misli da je to Merkur, jer je najbliža planeta Suncu. Međutim, Venera ima puno gasova u svojoj atmosferi, što stvara „efekat staklene bašte“ koji izaziva konstantnu temperaturu od 462 ° stepeni svuda na površini.

Samo 5% svemira je vidljivo sa Zemlje. 68% svemira je tamna energija, a 27% je tamna materija. Oboje su nevidljivi, čak i teleskopom, što znači da možemo videti samo 5% univerzuma.

Foto: Pixabay

Enkelad (engl. Enceladus), jedan od Saturnovih manjih meseci, reflektuje 90% Sunčeve svetlosti. Budući da Enkelad-ova ledena površina reflektuje sunčevu svetlost, a ne da je apsorbuje, temperature dostižu i niže od -201 ° stepeni.

Najviša otkrivena planina je Olimp (eng. Olympus Mons), koja se nalazi na Marsu. Njen vrh je visok 27 kilometara, što je čini 2 puta većim od Mont Everest-a. I ne samo da je visoka, već je takođe široka i to 540 kvadratnih kilometara!

Advertisements

Međunarodna svemirska stanica najveći je objekt ikad poslat u svemir. 109 metara dugačka međunarodna svemirska stanica (ISS) nalazi se oko 400 km iznad Zemlje i treći je najsjajniji objekat na noćnom nebu.

Foto: Pixabay

Svetlosna godina je rastojanje prekriveno svetlošću u jednoj godini. Svetlost se kreće brzinom od oko 300.000 km u sekundi. Tako jedna svetlosna godina iznosi otprilike 95000000000000 kilometara!

Galaksija „Mlečni put“ široka je 105.700 svetlosnih godina. Modernoj svemirskoj letelici trebalo bi 450.000.000 godina da stigne u centar naše galaksije!

Zbog manje gravitacije, osoba koja na Zemlji teži 100 kilograma, na Marsu bi težila 38. Kada šalju droide na Mars, ovo naučnici uzimaju u obzir, tako da mogu da napune droid sa više opreme i naprave je od robusnijih materijala.

Advertisements
Foto: Pixabay

Marsovski dan je dugačak 24 sata 39 minuta i 35 sekundi. Stoga biste pretpostavili da na Marsu ima manje dana u godini nego na Zemlje, zar ne? Pogrešno! Budući da Mars orbitira oko Sunca sporije od Zemlje, u marsovskoj godini zapravo ima 687 marsovskih dana!

Zemlja je jedina planeta koja nije dobila ime po Bogu. Niko ne zna kako je Zemlja dobila ime; sve što znamo je da je izvedeno iz objedinjavanja i starogrčkih i starih nemačkih reči za „zemlju“.

Zbog gravitacionog povlačenja Sunca i Meseca, imamo plimu. To je zato što Mesečeva plimna sila izaziva Zemlju – i vodu na njoj – da ispuhu na strani koja je najbliža Mesecu. Upravo su ove izbočine izazivale velike plime na svetu.

Prema matematici, bele rupe su moguće, mada to još uvek nismo pronašli. Bela rupa je hipotetička oblast prostora-vremena. U osnovi, to je obrnuto crna rupa.

Foto: Pixabay

Na Veneri ima više vulkana nego na bilo kojoj drugoj planeti u našem Sunčevom sistemu. Na površini Venere postoji više od 1.600 glavnih vulkana, uključujući vulkan visok 8 kilometara (Maat mons).

Neptunov mesec, Triton, orbitira oko planete unazad. Triton je jedini veliki mesec koji ovo radi. To je poznato kao retrogradna orbita i astronomi nisu sigurni zašto Triton ovako orbituje oko Neptuna. Triton se postepeno bliži planeti na kojoj orbitira. Naučnici veruju da će se, kada se Triton previše približi Neptunu, rastrgati gravitaciju planete i potencijalno stvoriti još jedan prsten oko Neptuna..

Neptunu je potrebno gotovo 165 zemaljskih godina da napravi jednu orbitu oko Sunca. To je ekvivalent 60.190 zemaljskih dana! Neptun ima veoma sporu orbitalnu brzinu (5,43 km / s). To znači da je otkad je otkriven 1846. godine završio je samo jednu orbitu!

(Izvor: Beograd.in)

PODELI SA DRUGIMA!