Vlasti u Kijevu imaju rok do jeseni da povrate teritoriju koju je Rusija osvojila ili će u suprotnom Zapad izvršiti pritisak na Ukrajinu da započne pregovore sa zvaničnom Moskvom, objavio je nemački Bild, pozivajući se na dobro obaveštene izvore u Vašingtonu i Berlinu.
Amerika kao glavni saveznik Ukrajine i Evropska unija čak razmišljaju i o tome da postave ultimatum Kijevu u vezi s potencijalnim mirovnim pregovorima s Rusijom.
Pritisak na Kijev
Slanjem savremenog oružja Sjedinjene Države i druge zemlje žele da Ukrajina preuzme inicijativu na frontu i povrati kontrolu nad teritorijom koju je Rusija osvojila od početka invazije 24. februara 2022. Saveznici po ovom pitanju očekuju rezultate do jeseni.
Prema poslednjim procenama, ruske snage su okupirale površinu od nešto manje od 100.000 kvadratnih kilometara, što je oko 18 odsto Ukrajine. U pitanju su delovi Hersonske oblasti, Luganska, Donjecka i Zaporožja, koji su posle referenduma pripojeni Ruskoj Federaciji.
– Ukoliko ukrajinska ofanziva propadne, pritisak na Kijev da krene s mirovnim pregovorima će se povećati – rekao je neimenovani izvor Bilda. Ranije je dnevnik Vol strit džornal preneo da su Velika Britanija, Francuska i Nemačka ponudile Ukrajini novo oružje i bezbednosne garancije u zamenu za početak mirovnih pregovora s Rusijom. Američki dnevnik navodi da se pod bezbednosnim garancijama nudi sve osim ulaska Ukrajine u NATO.
Rat iscrpljivanja
– Evropske zemlje i Sjedinjene Države ne mogu i ne žele da Ukrajini ponude članstvo u NATO u ovom trenutku – rekao je Norbert Retgen, bivši šef Komiteta za spoljne poslove u Bundestagu. Nemački kancelar Olaf Šolc takođe je potvrdio da se potencijalno članstvo Kijeva u Alijansi uopšte ne razmatra. Vlasti u Berlinu nisu želele da potvrde niti da demantuju postojanje planova za mirovne pregovore. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nedavno je priznao da Rusija pobeđuje u logističkom ratu iscrpljivanja. On je juče rekao da će Ukrajina dugoročno postati članica NATO. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da situacija sa ukrajinskim trupama oko Bahmuta, na istoku zemlje, postaje jako teška.
Uslovi za pregovore
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je koji je glavni ruski uslov za pregovore o prekidu vatre i okončanju rata:
– Mi se nećemo odreći Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, koji su deo teritorije Rusije.
Postoje određene realnosti koje su postale unutrašnji faktor. Tu je ustav Ruske Federacije, koji ne možemo ignorisati, i Rusija nikad neće napraviti kompromis o tom pitanju.
Srušio se dron kod Moskve, dva oborena
Ukrajina je pokušala da izvrši napad pomoću dronova unutar teritorije Rusije. Jedan od njih se srušio u selu u regionu Moskve, dok su dva oborena na jugu Rusije.
– Nema žrtava ni razaranja na tlu – rekao je guverner Andrej Vorbojov preko Telegrama, navodeći da se dron srušio blizu mesta Gubacovo, na oko 100 kilometara jugoistočno od Moskve.
Moskva je saopštila da je oborila dva ukrajinska drona koja su ciljala civilnu infrastrukturu na jugu Rusije. – Kijevski režim je pokušao da napadne sa dva drona lokacije civilne infrastrukture u regionu Krasnodar i u Republici Adigeji – saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
Pored toga, krhotine tri drona pronađene su noćas u ulicama stambenih četvrti Belgoroda, glavnog grada istoimenog regiona, koji se takođe graniči sa Ukrajinom, rekao je regionalni guverner Vjačeslav Glatkov. Ruski predsednik Putin juče je naredio FSB da pojača kontrolu na rusko-ukrajinskoj granici.
Panika u Moldaviji zbog tvita
Poruka na Tviteru korisnika pod imenom OSINTdefender u kojoj se navodi da je minirano najveće skladište oružja i municije na istoku Evrope izazvala je paniku u Moldaviji.
U poruci se navodi da je “bivši vojni inspektorat ministarstva odbrane Moldavije objavio da su oružane snage Pridnjestrovlja opremile eksplozivom sva skladišta oružja unutar te otcepljene regije, uključujući skladište municije u Kobasni.
Skladište municije u Kobasni najveće je skladište oružja u istočnoj Evropi i sadrži do 20.000 tona oružja i municije iz sovjetske ere”.
(Izvor: Kurir)