Pre 20 godina, tačnije 9. juna 1999. godine, u makedonskom mestu Kumanovu potpisan je Vojno-tehnički sporazum između Vojske Jugoslavije i NATO pakta sa čime je okončana agresija na našu zemlju koja je trajala 78 dana.
Potpisivanjem sporazuma bilo je predviđeno da se snage Vojske Jugoslavije u narednih 11 dana povuku sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju. Istovremeno planom je bilo predviđeno da na teritoriju Kosova i Metohije uđe 50.000 vojnika savernoatalnske alijanse u okviru sastava KFOR.
Odredbe ovog sporazuma bile su obavezujuće za obe strane, čin potpisivanja bio je uvod u uspostavljane vlasti UN na teritoriji AP KiM na osnovu rezolucije 1244 koja je doneta narednog dana na sednici Saveta bezbednosti, što je bio uvod u pogrom 300.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.
Tokom povlačenja naše vojske došlo je do razmimoilaženja sa NATO trupama koji su zauzimali strateška mesta na Kosovu, pa je u više navrata dolazilo do varnica. Jedan od tadašnjih vojnika naših snaga ispričao je zanimljive anegdote prilikom tih okršaja.
“Njihov komandant sa povezom na oku i tompusom (ima ga na snimcima na Youtubu) priča sa našim starešinama i smeje se provokativno i pokvareno. Ne znam engleski toliko dobro, ali poprilično razumem kad neko govori, došao je sa prevodiocem i do zuba naoružanim vojnicima. Došli ispred nas i stali kao da će da nas streljaju. Naoštrili se i namršteni, a mi opušteni, ruke u džepovima, pričamo i pušimo cigarete. Komandant Britanaca priča nešto našem vodniku, a on ne zna engleski. Za to vreme jedan naš sedi i smeje se sve vreme, koji zna engleski. Na to će britanski komandant da dečko zna engleski i da on vodniku prevede šta mu je rekao. Čovek je mrtav ladan tražio da mu predamo naše oružje. Budala! Tu je već vrag odneo šalu, malo je falilo da dođe do opšte tuče između nas i Britanaca! Naši su počeli da se deru – kome da uzmeš pušku, ceo rat sam sa njom ti da je uzmeš!
Pola sata je trajala raspravka. Situacija je bila takva da su Britanci bili sve vreme u gardu, i na jedan treptaj komandanta bili spremni da pucaju na našu vojsu!
“Nije mi bilo svejedno, jer sam bio goloruk, dok oni naoružani do zuba. Sreća, na kraju su odustali od svoje namere i otišli. Inače, niko nije znao zašto su stali, ko ih je poslao. Oni su prošli pa su se vratili do nas i tu je krenula rasprava. Takođe su nam britanski vojnici tražili zastave.
Hteli su da kupe, nisu pitali za cenu. Pitao je da skinemo sa BVP-a zastavu i da mu prodamo. Nudio je boks cigareta, a potom i novac. Drugar koji je okačio zastavu na antenici BVP-a, rekao mu je – „Nema tih para za koje bih ti dao zastavu, a kamoli boks cigareta. I da me ubiješ nećeš je dobiti. Da ti dam zastavu i da onda odeš u Britaniju i hvališ kako si skinuo zastavu. Da pričaš kako sam se prodao za boks cigareta. Samo preko mene mrtvog možeš je dobiti!” Naravno, niko nije prodao, niti poklonio zastavu!
Britanci su odustali od te ideje. “Ono što je vrlo zanimljivo, svi su znali tečno srpski da pričaju. Kada smo ih pitali je l’ su Srbi pa znaju jezik, rekli su nam da su dugo ratovili na prostoru bivše Jugoslavije. Bolje priča srpski nego ja. Britanci su nas sve vreme gledali kao teroriste, svakog trenutka kao da su hteli ceo šaržer u nas da istresu. Zapravo nisu znali pravu istinu, da smo mi tamo branili NAŠE”, zaključio je nekadašnji pripadnik VJ!
(Izvor: Čojstvo)