NATO PLANIRAO BOMBARDOVANJE SRBIJE JOŠ PRE 1999. GODINE: Srpski obaveštajac otkrio do sada nepoznate detalje!

FOTO: PRINTSCREEN

Pukovnik Jovan Milanović, pripadnik Vojske Jugoslavije boravio je kao civilni diplomata u Briselu od januara 1995. do decembra 1998. godine.

Advertisements

Odlukom Vrhovnog saveta odbrane upućen je na mesto ministra savetnika za politička pitanja u jugoslovenskoj misiji pri EU u Briselu sa izmišljenom biografijom. Tačno je bilo ime i očigledna činjenica da je dobro govorio francuski jezik.

Njegov zadatak bio je da prikuplja informacije, šalje izveštaje i tako spreči strategijsko iznenađenje od NATO-a. Njegova prava biografija, koju u Briselu, kasnije se ispostavilo – niko nije znao – bila je životno iskustvo, višegodišnje iskustvo izučavanja strategije velikih sila i vojno-diplomatska služba iz Alžira.

Ključni trenuci u obaveštajnoj operaciji Vojske Jugoslavije u Briselu počeli su u aprilu 1998. godine. Tada su sukobi između policije Srbije i Vojske Jugoslavije sa jedne i terorista OVK sa druge strane počeli da se rasplamsavaju.

Advertisements

Državna sekretarka SAD-a Medlin Olbrajt saopštila je saveznicima iz NATO-a kratkoročne i dugoročne ciljeve napada na Jugoslaviju. Usledio je samit NATO-a u Lisabonu 25. maja, gde je doneta odluka da se intenzivnije krene sa pritiscima na Beograd.

Jovan Milanović sve vreme detaljno prati svaki korak NATO-a, preko svoje obaveštajne mreže, prikuplja podatke i šalje izveštaje u Beograd. U izveštajima je detaljno objašnjavao šta se sprema Jugoslaviji. U Lisabonu je doneta odluka da se počne sa pripremama za oružani napad, odnosno agresiju na SRJ, kao i akcijama demonstracije sile u Makedoniji i Albaniji i vazdušnom prostoru.

Ministarski savet NATO-a je zatim dao odrešene ruke strukturama NATO-a da naprave vojne planove. Doneta je i odluka o tzv. sankcionisanoj političkoj strategiji, kao i odluka da se uputu ultimatum Jugoslaviji i tadašnjem predsedniku Miloševiću.

Išlo se i dalje, razrađen je metod upotrebe kopnenih snaga, kao i izbor pojedinačnih ciljeva za bombardovanje. Sve se to dešava u leto 1998. godine, kada svetska javnost ne može ni da pretpostavi da se priprema ozbiljan rat. Razrađene su i tri varijante napada na Jugoslaviju i tražen pravni model odnosno opravdanje za rat u međunarodnom pravu.

Advertisements

Beograd nije poverovao izveštaju

Plan napada na SRJ usvojen je 3. avgusta 1998. godine. Jovan Milanović poslao je i izveštaj gde je preneo stav američkih zvaničnika da će biti priređen vazdušni spektakl, ali i procena da će Srbi izgubiti kontrolu, a onda NATO intervenisati kao u slučaju Markale u Bosni. Kao i da će se posle okupacije Kosova i Metohije, ostatak Srbije izolovati. Beograd ovom izveštaju nije poverovao.

„Aktivnosti NATO-a su bile izrazite. Do tada nisam bio uznemiravan, da budem iskren, pratili su me oni sigorno, jer ja sam ulazio vrlo frekventno u NATO. Dosta konktakata sam imao, ali niko iz NATO-a me nije vratio“, ističe Milanović za emisiju „Dozvolite“.

NATO je od septembra krenuo sa aktiviranjem snaga, što je značilo da neće biti odustajanja , a usledilo je prikupljanje snaga, koja zemlja će koliko ljudi i sredstava izdvojiti.

Advertisements

„Tada sam i ja prešao jedan stepen agresivnosti, bezobzirnosti u kontaktima. I naravno počeli su intezivno da me prate, zaustavljaju, legitimišu“, priseća se obaveštajac Milanović.

Iako zapadni mediji uvek imaju po neki detalj sa sastanka NATO-a, u slučaju pripreme agresije na Jugoslaviju nije bilo tako. Sa druge strane, obaveštajac Vojske Jugoslavije je preko svoje mreže ipak saznao mnoge detalje, proveravao ih iz više izvora, odnosno zvaničnika sa kojima je izgradio odnos poverenja.

NATO je uvežbavao snage za krizu protiv SRJ, ali i protiv Rusije

General Milanović po prvi put za javnost otkriva jedan detalj, veran najboljem scenariju špijunskih trilera. Mesece dana pre čuvene afere Binel (koji je Milanoviću predao planove NATO-a za bombardovanje SRJ) desio se slični slučaj koji je sada prvi put u javnosti.

„Ja sam tokom leta 1998. godine došao u Beograd na moj zahtev, imajući u vidu da sam došao do dva ključna dokumenta od stotine drugih. Ta dva dokumenta imala su ukupno oko 1.000 stranica. Oni su na volšeban način nestali iz Komande NATO-a u Monsu (50 kilometara od Brisela). Nestali su zahvaljujući ljudima iz vrlo značajne, prijateljske zemlje. Ostavljena su u nekom šipražju i onda sam ja u toku noću došao i pokupio ih. Izvukao sam ih iz tog trnja i vratio se nazad u Brisel“, kaže on i dodaje:

„Kada sam pregledao dokumenta shvatio sam o čemu se radi. To je bio proigran, uvežban, plan agresije na Jugoslaviju, koji se odigrao u proleće 1998. godine u Španiji i Portugaliji. Učestvovalo je na desetine hiljada ljudi. Izvršena je imitacija prostora Kosova i Metohije, odnosno cele Srbije. Taj plan se zvao ‘Kriza jug'“.

Dodao je da je drugi plan bio „Kriza sever“ i odnosio se na sukob NATO-a sa Rusijom, ukoliko se ta zemlja bude umešala u odbranu Jugoslavije. Taj sukob bi trebalo biti izazvan preko Poljske i Baltičkih zemalja, kaže Milanović.

„Obavestio sam Beograd, kojim dokumentima raspolažem. U međuvremenu desio mi se isti incident koji se desio sa podacima o operaciji ‘Oluja’. Problem je bio što nisam imao verifikovani potpis i pečat na dokumentima koje nosim sa sobom, odnosno da je diplomatska pošiljka. Odlučio sam da ta dokumenta, teška nekoliko kilograma, stavim u kola i sam ih donesem u Beograd“, po prvi put za javnost otkriva general Milanović.

On je pronašao ljude i dokumenta, analizirao, provaravao i slao izveštaje u Beograd. Nije imao uticaj na koji način će vojni, a pre svega državni vrh koristiti informacije koje su došle iz Brisela. Kaže da stoji iza svega što izgovori, svojim delima i dokumentima.

(Izvor: Mondo / RTS)

Advertisements