U godini ruske agresije bilo je niza obrta i iznenađenja, uključujući i invaziju na to, uprkos glasnim upozorenjima zapadnih tajnih službi, čak i u Ukrajini nisu verovali. A na Zapadu se nije verovalo da će Kijev i Ukrajina trajati duže od tri nedelje.
Nisu ni Ukrajinci verovali da će se u napadu užasne zveri, izvikane druge armije sveta, protiv ruske vojske, tako hrabro boriti. Bore se tako da Rusi sramno beže sa bojnog polja, bukvalno bacajući i ostavljajući sve za sobom.
Nisu verovali Ukrajinci da će prvih nedelja Zapad jednostavno stajati i gledati kako ih uništavaju i siluju ruski vojnici. Na početku rata niko nije verovao da će uplašeni od ruskih čizama, Nemci iz početne podrške Ukrajine samo šlemovima stići i do isporuke tenkova Leopard 2. Kina je dugo stajala sa strane i posmatrala rat, a godišnjica agresije najavila je mirovni plan za Ukrajinu za koju je teško verovati da je to neutralno.
Otuđeni diktator
Otuđenje Putina je trajalo je dugo, naočigled celog sveta i odvelo ga je u zablude oko Ukrajine, u sigurni i potpuni poraz. On se prepračunao i sa malo vojske krenuo u Kijev, računajući na podele unutar ukrajinskog društva i vojnog vrha.
Ruski generali su mislili da ako vojnicima narede da pucaju civilima u leđa, da će milioni preplašenih žena i dece glavom bez obzira pobeći u EU, stvarajući tako paniku i humanitarnu krizu.
Pobeglo je osam miliona, ali se više od dve trećine vratilo. Veoma regionalno, nacionalno i verski heterogeno ukrajinsko društvo, istorijski skoro nepomirljivo, u odbrani vlastitih života od ruske agresije počelo je da iz krvi rađa novu političku zajednicu Ukrajine.
Društvo u kome je totalitarizam jednak smrti, a demokratija i njene vrednosti – životu. To je škola u kojoj nema vremena za građanske teorije iz udžbenika, već samo borba prakse preživljavanja, u kojoj na prvim linijama fronta jednako u odbrani stoje – muškarac i žena, pisac i paor, sveštenik i muftija.
Putin je računao i na podele na Zapadu, među lukrativnim i iskorumpiranim političarima i bogatašima koji su već jednom progutali aneksiju Krima. Želeći da zaustavi širenje NATO-a do svojih granica, dobio je brojniju i ojačanu alijansu na svojim granicama i zapadne granate na svojim kasarnama na okupiranim teritorijama.
Putin je obesmislio sve mehanizme posleratnog međunarodnog poretka, pretvarajući stalnu članicu Saveta bezbednosti UN-a u glavnog svetskog koljača. Suprotstavlja mu se ipak večito potcenjivana Generalna skupština i u njoj se sada traži spas.
Za nekoliko meseci u Rusiji je pohapšena i iz nje po svetu rasterana opozicija, srednja klasa i liberalno opredeljeni stanovnici velikih gradova. Od Putina beže i okreću glavu nekad najverniji saveznici Centralne Azije, koja se sve više okreće Kini, prenosi Al Džazira.
Iako je polupao sve u kući i komšiluku, otuđeni Putin i dalje ima potencijal ne samo da trajno unakazi Ukrajinu, već i ono što je od svetskog poretka ostalo. Kada mu se bojažljivo obraćaju i preplašeno šalju Ukrajincima naoružanje, da li na Zapadu strepe samo od Putina?
Zašto je Peking podržao Putina?
I uz mirovni plan objavljen na godišnjicu agresije protiv Ukrajine, Kina i dalje ostaje najveća zagonetka ovog rata. Pekingu neće mnogo naškoditi bilo koji ishod agresije, osim nuklearnog. Kina može da utiče na otezanje rata i njegovo brže okončanje.
Želeći da kineski plan u 12 tačaka bude neutralan, on ipak više ide na ruku Rusije. Kina se protivi jednostranim sankcijama, za rat optužuje i delovanje Zapada i traži mirovne pregovore. Baš kao i u svim rezolucijama Generalne skupštine UN-a, Kina ne osuđuje agresiju Moskve i kroz mirovne pregovore daje ono što Putinu sada treba – vreme i predah.
Glavna je zagonetka zašto je Peking uopšte podržao Putina, jer se na sporazum o beskonačnoj družbi sa Rusijom nekoliko dana pre invazije ne može drugačije gledati.
Kako ga je Kina podržala, tako ona može da prekine i zaustavi rat, jer ga Putin ne bi počinjao da za njega nije dobio zeleno svetlo, barem u ekonomskom smislu. Za to svetlo se pripremao osam godina, od aneksije Krima i proksi rata u Donbasu.
Zagonetka je i da li Kina čeka da se iscede Zapad i Rusija, nakon čega će na globalnu arenu iskoračiti sama, bez ogrebotine i čista kao jedina sa “nebeskim mandatom”? Ili očekuje da se Rusija slomi na Ukrajini i svet ponovo pretvori u bipolarni, podeljen između carstva Vašingtona i Pekinga?
Potpuno bi bila crna slika ako bi osim podrške u diplomatiji i međunarodnim organizacijama, Kina počela da naoružava Rusiju i time umočila svoje ruke duboko u već nastalo more krvi. Taj novi poredak predvođen totalitarcima bila bi proliferacija ratova. Odluka o sistemskoj isporuci naoružanja Rusiji bio bi veliki iznenadni zaokret Kine.
Bilo bi to dizanje ruku od starog dobrog, ali sporog i dugog svilenog puta prema Zapadu, bacajući u blato sve finansijske konstrukcije sa EU i Sjedinjenim Američkim Državama.
I na taj scenario upozoravaju analitičari, skrećući pažnju ne samo na ekonomske, već i na političke i liderske ambicije Si Đinpinga koje su postale vidljivije sa novim mandatom na prošlogodišnjoj sednici komiteta Komunističke partije Kine.
Nepredvidivo je kod ličnih režima to otuđenje i čisto ljudsko gubljenje strpljenja, koje može lako iskusiti dovoljno jakog kineskog lidera da posegne rukom prema Tajvanu. A novi svet je nastao, još toga jutra, 24. februara prošle godine, kada je Putin odlučio da sa karte Evrope satre Ukrajinu i njen narod. Kina nije imala ništa protiv tog mračnog praskozorja.
(Izvor: Mondo)