Besplatne večere, putovanja, vaučeri, banje, zdravstvena pomagala…sve ovo, a i mnogo više ponudiće trgovački putnici penzionerima, računajući na to da će njihova istrenirana slatkorečivost i naučena napadnost biti dovoljne da ih navedu da potpišu ugovor i daju ogromne pare za uveliko precenjene proizvode.
Najbolji saveti bili bi ne potpisujte ništa, ne puštajte nikoga u kuću, ne dajte nikome ni dinar, ne pokazujte im ličnu kartu. Iako u mnogim porodicama više puta ponovljeni, ovi saveti često budu zaboravljeni i smetnuti sa uma lekovernih penzionera.
Drugi važan savet, čak i ako neko potpadne pod uticaj nasrtljivih trgovaca, dobro je znati da imaju 14 dana “fore” da raskinu potpisani ugovor, bez ikakvog objašnjenja, jer je isti sklopljen van poslovnih kancelarija firme.
– Moja majka ima više od 80 godina i nekoliko puta su uspeli da je prevare. Dobila je “besplatan” jorgan, trebalo je da plati “samo troškove transporta” u iznosu od 3.000 dinara. Inače, ta firma se nalazila u istom delu Beograda u kome ona živi. Objašnjavala sam joj da su u pitanju prevaranti i ona mi obeća da više neće nasesti na njihovu priču o poklonu, ali uvek iznova uspeju da je nasamare – kaže Milena R. iz Beograda.
PIO FOND NE POKLANJA NIŠTA
Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije upozorio u više navrata na prevare kojima se penzionerima nude razni proizvodi sa objašnjenjem da je Fond njihov prodavac ili poklonodavac. PIO fonda je tada naveo da oni ne komuniciraju sa građanima na ovaj način, odnosno da ne poklanjaju i ne prodaju ni usluge ni proizvode, a građanima je preporučeno da takve prevare prijave policiji.
Ovi prodavci su sve agresivniji sa svojim “neverovatnim” ponudama i sve ih više ima. Ne prođe ni dan, a da neko ne pozove kupca na “besplatnu” večeru, ponudi mu putovanje za dvoje, čestita mu jer je “upravo on dobitnik vredne nagrade”. Nedostaje samo sitnica – da plati PDV, transport, ili pakovanje, a taj trošak je često veći i od vrednosti proizvoda.
Mete su obično stariji ljudi, a igra se na osećaj nelagode koji dobijate ako ništa od ponuđenog ne kupite. Tako je žrtva jedne takve obmane postao i deda Aleksandar (90) koji je na nagovor prodavca kupio neku blagotvornu podlogu za zagrevanje. Mislio je da košta 3.500 dinara, ali je ustvari tolika bila rata, jedna od ukupno 24, što znači da je jedan penzioner pazario nešto što košta 84.000 dinara.
A to je sve deo obmane. Trgovci kažu, nećete ništa plaćati sad, nego samo da potpišete, a to će se pomalo odbijati od penzije. Kada trgovac ode, oni i ne znaju da su zaduženi za osamdeset ili sto hiljada dinara.
MOŽETE DA ODUSTANETE
Zakon je jasno propisao formalne stvari u smislu – morate dobiti ugovor, obrazac za odustanak i mora vas neko poučiti da vi imate prava da odustanete u roku od 14 dana. Ukoliko nešto od ovih stavki nije ispunjeno, predviđena je za to novčana kazna, a za to se prijava upućuje tržišnoj inspekciji.
Kada pozovete firme čije se ime nalazi na ostavljenim lifletima, one sve ponavljaju isto – mi smo samo distributeri, ovo je veleprodaja, mi sa trgovcima nemamo ništa. Ipak, samo kratak ulazak na njihove sajtove pokazuje da to nije baš tako. Svaka od njih registrovana je u Agenciji za privredne registre pod šifrom delatnosti – Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca.
A na sajtovima u odeljcima gde je objašnjeno na koji način proizvodi mogu da kupe, piše da ne mogu da se nađu u radnjama, već samo preko njihove mreže prodavaca.
O veleprodaji nigde ni reči.
(Espreso/Telegraf Biznis)