NAJMOĆNIJI ČOVEK NA SVETU! Kontroverzni milijarder Ilon Mask: Od teškog detinjstva do GOSPODARA NAŠE BUDUĆNOSTI

FOTO: WIKIPEDIA

U decembru prošle godine je Ilona Maska „Tajms“ magazin proglasio „Čovekom godine“. Teško da je bilo koja druga osoba imala toliki uticaj na tako široke industrije koje bi mogle da definišu budućnost globalne ekonomije: društveni mediji, putovanja u svemir, autonomna vožnja, električni transport i veštačka inteligencija.

Advertisements

Sada izvršni direktor kompanije „Tesla“, najvrednije automobilske kompanije na svetu, i „SpejsEksa“, čija misija nije ništa manje od pronalaženja načina kako da se prenese ljudski život na druge planete u slučaju da život na Zemlji postane neodrživ, preuzima „Tviter“, platformu za koju veruje da je od suštinskog značaja za budućnost same demokratije.

Mask, najbogatiji čovek na planeti je postao još uticajniji i trenutno je možda i najmoćniji čovek na planeti.

Teško detinjstvo

Advertisements

Ilon Mask je važio za malog genija i navodno je u ranom detinjstvu pročitao čitavu Enciklopediju Britaniku i naučio da „kodira“ u uzrastu od deset godina, u roku od nekoliko dana od nabavke prvog računara.

Do 12 godina je stvorio i prodao svoj prvi tehnološki proizvod, video igru nazvanu „Blastar“, za nekoliko stotina dolara. Nije to, međutim, bilo srećno detinjstvo.

Ilon je rođen u vreme aparthejda u Južnoj Africi kao jedno od troje dece inženjera Erola Maska i njegove supruge autorke i manekenke Maje.

Roditelji su mu se razveli kada mu je bilo osam godina. U školi je bio često maltretiran, jednom je pretučen tako jako i bačen niz stepenice da je proveo nedelju dana u bolnici.

Advertisements

Kod kuće su stvari bile jedva bolje. Otac Erol je sprovodio strogu disciplinu i navodno je voleo fizičko kažnjavanje. A onda se 2018. godine ispostavilo da je Erol napravio dete svojoj poćerci. Mask je za magazin „Roling Stoun“ rekao da je Erol „užasno ljudsko biće“.

Selidba u Ameriku

Sa 17 godina Mask je očajnički želeo da pobegne iz Južne Afrike od svog oca pa je odlučio da krene u Kanadu, gde je njegova majka Maje odrasla. Počeo je novi život tamo bez ikakvog novca, oslanjajući se na velikodušnost rodbine.

Međutim, uspeo je da izbori mesto na Univerzitetu u Pensilvaniji da studira ekonomiju i fiziku. Posle diplomiranja, Mask se uputio na zapad, u Silicijumsku dolinu, gde je 1995. primljen na doktorske studije na prestižnom Univerzitetu Stenford.

Advertisements

Ali, već posle dva dana odustao je od studija, kako bi sa bratom pokrenuo sopstveni biznis – firmu „Zip2“, koja je razvijala softvere za medijske kompanije.

Tajming nije mogao biti bolji: „Zip2“ je napravio u vreme procvata interneta, pa ga prodao 1999. za neverovatnih 341 miliona dolara, obogativši se sa 22 miliona dolara.

„Pejpal“, „SpejsEks“, „Tesla“, …

Njegovo ime se danas vezuje za brojne svetski poznate velike kompanije. Taj novac je iskoristio da osnuje kompaniju X.com za plaćanje posredstvom interneta, iz koje se kasnije razvio „Pejpal“.

Akcije u preduzeću prodao je 2000. na Ibeju za 150 miliona dolara, a dve godine kasnije je smenjen sa mesta glavnog izvršnog direktora. Ali njega to nije mnogo potreslo, pošto je prethodno već imao nove poslove na umu.

U maju 2002. godine, Mask je osnovao aeronautičku kompaniju SpejsEks, čiji je do dana današnjeg direktor i glavni dizajner.

Zatim je postao finansijer kompanije „Tesla“, proizvođača električnih vozila i solarnih panela, a 2003. godine postao je njen direktor i arhitekta proizvoda.

Godine 2006, „SpejsEks“ je dobio ugovor sa NASA-om za nastavak razvoja i ispitivanja Falkon raketa-nosača i Dregon letelice za prevoz na Međunarodnu svemirsku stanicu. Tada je pobedio “Blu Oridžin” Džefa Bezosa.

Dosadašnja inženjerska dostignuća SpejsEksa su značajna i kompanija sada redovno šalje posade do Međunarodne svemirske stanice i prva je u avgustu u orbitu lansirala turističku posadu.

SpejsEks je možda daleko od dostizanja cilja kakav je Mars, ali je svakako uspeo da evoluira od pomalo otkačenog sporednog projekta ekscentričnog milijardera do pouzdanog elementa američke vazduhoplovne industrije.

Jedan analitičar Morgan Stenlija je sugerisao da bi “SpejsEks”, više od “Tesle”, mogao da pomogne da Mask postane prvi bilioner na svetu.

Mask je pokazao i velike ambicije sa “Teslom”

Kompanija je ušla na prepuno američko tržište automobila i uspela da preraste u globalno preduzeće vredno bilion dolara — daleko najvrednijeg svetskog proizvođača automobila po tržišnoj kapitalizaciji.

A i to nije sve, on radi i na projektu „Hajperlup“ čiji cilj je pravljenje tunela koji bi trebalo da rastereti saobraćaj u velikim gradovima, a ima i kompaniju „Neuralink“ koja se bavi veštačkom inteligencijom i povezivanjem ljudskog mozga sa mašinama. Mask je više puta govorio da će ljudi u budućnosti morati da postanu kiborzi ako ne žele da im roboti preuzmu posao.

A sada i „Tviter“

Mask je već godinama aktivan na društvenoj mreži i njegovi tvitovi mogu i da naprave pravi haos na berzama. Postavši vlasnik „Tvitera“ njegov uticaj i moć su samo porasli.

Prilikom pretvaranja kompanije u privatno vlasništvo, Mask će se suočiti sa malim otporom prema smanjenju ograda za moderisanje sadržaja koje su postavili njegovi prethodnici. Oni koji su ranije kršili politiku „Tvitera“ mogli bi da budu vraćeni.

Sadržaj koji je nekada mogao da bude obeležen upozorenjem da možda sadrži dezinformacije, možda više ne bi bio tako označavan.

Tviter je mnogo manjeg obima od Fejsbuka ili TikToka, ali njegova vrednost leži u koncentraciji elitnih političkih i medijskih ličnosti koje su ga učinile svojim primarnim megafonom.

Tviter je mesto gde se vesti i svađe javljaju u realnom vremenu, pa je često deo svakodnevnih razgovora. Nijedna druga platforma nije uspela da replicira Tviterov servis za razmenu poruka, i to ne zbog nedostatka pokušaja.

To je bilo glavno sredstvo komunikacije Donalda Trampa u godinama koje su prethodile i tokom njegovog predsednikovanja, pre nego što ga je Tviter zabranio zbog njegove uloge u napadu na Kapitolu 6. januara. Otkako je zabranjen, Tramp se borio da digne popularnost svojoj mreži „Truth Social“, koja nalikuje na Tviter.

Tramp je rekao da se neće ponovo pridružiti „Tviteru“ ako mu to bude dozvoljeno. Ali mnogi veruju da na kraju hoće, s obzirom na to koliko je pristalica dobio upravo zbog objava na toj društvenoj mreži.

Mask će uskoro biti zadužen za tu odluku — izbor koji bi na kraju mogao da utiče na to ko će postati sledeći predsednik Sjedinjenih Država.

Uprkos mnogim prekršenim obećanjima, Mask je postigao izuzetne uspehe, a potcenjivanje njegovih ambicija i sposobnosti počelo je da proganja njegove kritičare. On upravlja višestrukim poslovima koji bi mogli da definišu budućnost sveta. A sa neto vrednošću od 257 milijardi dolara, prema Blumbergu, Mask definitivno ima sposobnost i volju da utiče ceo svet.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements