Mjasnikov, inače i poznati voditelj i autor brojnih knjiga o zdravlju, tvrdi da svaka osoba neminovno dobija na težinu u periodu od 20. do 65. godine – neko manje, neko više.
Gojaznost često nazivaju epidemijom 21. veka i smatra se jednim od indikatora za dijabetes, srčani udar i druga ozbiljna oboljenja. No, da li je to zaista tako? Čuveni ruski kardiolog i jedan od najuticajnijih tamošnjih doktora Aleksandar Mjasnikov podelio je svoje mišljenje o ovoj problematici.
Mjasnikov, inače i poznati voditelj i autor brojnih knjiga o zdravlju, tvrdi da svaka osoba neminovno dobija na težinu u periodu od 20. do 65. godine – neko manje, neko više.
Univerzalna formula za idealan broj kilograma “težina = visina – 100” ne može da se primeni na sve, smatra ovaj doktor. Težina osobe od 40 do 70 odsto zavisi od genetike, a prekomerna težina kod oba roditelja povećava rizik od viška kilograma kod deteta za 10 puta!
“Višak kilograma stiče se godinama, i za to vreme se naš hormonski sistem prilagođava svojoj uobičajenoj, iako povećanoj, težini. Istovremeno, on prihvata tu težinu kao normalnu i nastoji da je održi na tom nivou. Zbog toga je tako teško izgubiti kilograme u prvim mesecima i ostati dosledan dijeti, hormoni se opiru, povećava se apetit, smanjuje se energetski metabolizam”, objašnjava dr Mjasnikov.
Ako je osoba sa umerenom prekomernom težinom metabolički zdrava, oseća se dobro i ima normalan nivo holesterola i šećera u krvi, a normalnom i pravilnom ishranom ne dobija još više na težini, onda nema smisla da se trudi da smrša po svaku cenu.
Ovaj poznati ruski lekar ističe da je proces gubitka težine prepun malaksalosti, razdražljivosti, lošeg sna i dovodi do opuštene kože na licu. Takođe, nakon mršavljenja kilogrami se neretko veoma lako vraćaju, čak i uz niskokaloričnu ishranu, jer “hormoni uzimaju danak”.
“Ja se, recimo, mnogo bolje osećam sa 88 kilograma i to je moja težina već 20 godina, nego sa 83 kilograma. O fizičkoj snazi i da ne govorim”, ističe on.
Mjasnikov je savetovao i da je dovoljno povremeno, jednom do najviše dva puta mesečno, podvrgnuti se jednodnevnom gladovanju ili danu u kome ćete unositi samo niskokalorične namirnice na biljnoj bazi, kako bi preventivno uticali na dijabetes i ostale bolesti.
“Ne treba silovati dušu i telo nerealnim težnjama. Razumem da je sa medicinske tačke gledišta moj sta kontroverzan, ali mi smo živi ljudi i ne uklapaju se svi u formalni okvir”, zaključio je ovaj lekar.
*** Ovo je lični stav ruskog doktora Aleksandra Mjasnikova, a ne stav ili tvrdnja redakcije.
(Espreso/Blic žena)