Na dan prepodobnog Jefimija koji se obeležava 2. februara vladaju stroga pravila.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 2. februara proslavljaju praznik Prepodobnog Jevtimija Velikog. Ovaj veliki svetitelj praznuje se od davnina, a za mnoge je on “sinom svetlosti”.
Prepodobni Jevtimije Veliki je kao dečak pokazao da je veoma privržen veri. Dok su se njegovi prijatelji igrali u polju, on je vreme je provodio u molitvi i tišini.
Kao veoma mlad se zamonašio i počeo da živi po strogim pravilima monaha ispunjavajući dane i noći molitvom i telesnim trudom.
Ubrzo je počeo da okuplja učenike, od kojih su neki kasnije i sami postali znameniti svetitelji – Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.
Predanje kaže da je Jevtimije bio veliki čudotvorac – izgonio je demone, lečio teške bolesti, izvodio vodu u pustinjama, umnožavao hleb, proricao…
Smatrao je da je jedini pravi životni put onaj koji je prožet trudom i radom, a zabeleženo je da je govorio: “Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud”.
Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: “Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda. Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je”.
Zbog svoje mudrosti i pravednosti još za života se pročuo kao svati čovek i pored pećine u kojoj je živeo izgrađen je manastir koji je još i dugo posle njegove smrti bio prepun monaha.
Priča kaže da je poslednja zapovest koju je Jevtimije Veliki izdao pre nego što je umro bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena i da ovo mesto služi kao mesto odmora za svakog putnika namernika.
Prepodobni Jevtimije Veliki umro je 473. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovao i jerusalimski patrijarh Anastasije. Priča kaže da je patrijarh morao da čeka ceo dan dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo da dovrši opelo.
Prema predanju, sedmog dana nakon smrti Jevtimije se prikazao svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan kao pravi “sin svetlosti” kakav je postao.
Zbog života koji je posvetio drugima i učenju o tome da čovek mora da pruži pomoć čak i neznancu kada se ovaj nađe u nevolji, Prepodobni Jevtimije Veliki i danas se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi.
Smatra se da je veliki greh na današnji dan oterati prosjaka sa praga ili odbiti da pružite pomoć nekome ko to traži. Ako to učinite, narod kaže, uvredićete Prepodobnog Jevtimija Velikog, a onda ćete život provesti bez njegovog blagoslova i ništa vam neće ići od ruke.
(Glossy)