U Bugarskoj je nadaleko poznata “pijaca nevesta” na kojoj roditelji mladim romkinjama nalaze odgovarajuće muževe.
U bugarskom mestu Stari Zagor, prve subote pravoslavnog posta ceo grad slavi – u toku je Romska pijaca nevesta.
Ulice su pune mladih tinejdžerki koje su jako našminkane, imaju komplikovanu frizuru, obučene su tako da izgledaju najbolje što mogu i imaju jaku želju da se udaju.
One pripadaju staroj zajednici Roma, Kalaidži i drže se tradicije kao najveće svetinje, a tradicija nalaže da se mlade devojke što bolje udaju.
Kalidži vode komplikovane pregovore, cenjkaju se oko neveste koju će kupiti, a potom dovesti kući.
Ljubav je samo sporedna stvar. Ono što je važno je miraz. Devojke od 15 godina znaju, da kada se udaju tu prestaje njihov život za koji su do sada znale i počinje onaj u kojem su supruge, a potom majke.
Ova polunomadska populacija Roma poznata je po svom drevnom zanatu pravljenju i popravljanju lonaca, tiganja i kotlova. Obično žive u zabačenim selima, daleko jedni od drugih. Devojkama i ženama nije dozvoljeno da se sastaju ili zabavljaju ni sa jednim muškim članom.
Najvažnije je da devojka bude nevina, kako bi porodica mogla da je proda za veliku sumu novca. Inače, ako je poznato da devojka nije nevina ona se daje po najnižoj mogućoj ceni.
Ovo je jedina prilika gde devojke smeju da komuniciraju sa muškarcima izvan njihove porodice.
Upoznavanje drugim danima ili van ove manifestacije nije dozvoljena. Tinejdžerke su uvek u pratnji članova porodice koji ih pažljivo čuvaju. Takođe, brak van njihove zajednice je tabu.
Muškarci na ovoj pijaci potroše od 7500 do 11300 dolara na cenjkanje.
“Muškarci ne kupuju ženu, već njenu nevinost! Ako je zaista lepa, cena može da poraste. Tradicija je da ove porodice udaju svoju ćerku između njene 16 i 20 godine. Većina devojčica ne pohađa više od osam razreda osnovne škole, jer se veruje da bi neko mogao da ih “ukrade” posle šesnaeste godine. Tada ih roditelji zatvaraju u kuću,” ispričao je Velču Krustevu, etnograf za Njujork tajms.
Međutim, ova tradicija je ozbiljno poljuljana upravo zbog činjenice da mladi Romi više ne žele da im roditelji ugovaraju brakove. Sa mobilnim telefonima dobili su uvid u svet koji ih okružuje.
Kalaidžije se danas sve manje bave proizvodnjom lonaca, jer su danas jeftiniji oni iz Kine. Stoga se muškarci iz ove Romske zajednice danas sve više bave građevinarskim radovima. Oni odlaze u druge države kao nadničari, a kada se vrate polako u svoju zajednicu donose običaje drugih kultura.
Starije žene Kalaidžija sve više se zalažu da autonomiju. One žele da “izađu” iz kuće, ali loše obrazovanje i ekonomska nestabilnost ih sprečava u tome.
Do tada pijaca nevesta i dalje traje, ali u dosta manjem obimu.
(Stil)