Jednog dana, slepi čovek sedeo je na stepenicima zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i natpisom na kome je pisalo: “Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.”
Slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajući da je u šeširu bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića. Savio se da bi mu pružio novac, zatim bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis.
U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka zapažajući da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića i novčanica. Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i šta je to mogao napisati.
Na je prolaznik odgovorio: – Nisam napisao neistinu, samo tvoju poruku na drugačiji način – nasmeši se i izgubi u gužvi. I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: “Danas je sunčan dan, a ja ga ne mogu videti.”
(Izvor: Srbija Danas)