Svakog jutra, Dženet Overton se u sklopu svog jutarnjeg rituala šminkala na isti način od tinejdžerskih godina.
Ono što nije znala je da je ajlajner koji je pažljivo izvlačila svakog jutra polako ubijao, a iza svega je stajao monstruozni plan njenog muža
Dženet Overton imala je navike koje su je pratile još od tinejdžerskih dana. Jedna od njih bila je i njena jutarnja rutina šminkanja.
Svakog jutra, bez izuzetka, pažljivo bi nanosila ajlajner, vešto povlačeći crnu liniju koja je isticala njene oči. Bila je to mala stvar koja joj je donosila zadovoljstvo i osećaj urednosti.
Ono što nije mogla ni da nasluti jeste da će upravo ta svakodnevna, gotovo mehanička radnja postati njena smrtna presuda.
Dok je Dženet verovala da živi običan život nastavnice u mirnom kalifornijskom gradiću, njen muž Ričard Overton, visokoobrazovani profesor sa doktoratom iz psihologije, kovao je monstruozni plan.
Iza njegovog intelekta i naizgled mirne spoljašnjosti, krila se opasna mešavina ljubomore, osećaja superiornosti i hladnokrvne bezosećajnosti.
Misteriozna bolest bez dijagnoze
Sve je počelo neprimetno. Dženet je mesecima osećala neobične simptome koje nije mogla da objasni. Počela je da se žali na hroničan umor i osećaj dehidratacije.
Nije pomagala ni veća količina vode koju je pila, a mučnina ju je pratila iz dana u dan. Isprva je verovala da je u pitanju obična prehlada ili iscrpljenost od posla.
Međutim, stanje se ubrzo pogoršalo. Postajalo joj je sve teže da se kreće – njene noge su počele da otkazuju, pa je bila prinuđena da koristi štake.
Rane su se same od sebe pojavljivale na njenoj koži, bile su duboke i bolne, a lekari su bili nemoćni. Pregledi, analize, testiranja – sve je bilo uzalud.
Medicinski nalazi nisu davali odgovore na pitanje šta joj se dešava.
Doktori su slegali ramenima, porodica i prijatelji su bili zabrinuti, ali jedna osoba je sve vreme znala istinu. Ričard Overton.
Brak u senci ljubomore i preljube
Dženet i Ričard su bili u braku gotovo dvadeset godina, ali njihov odnos nikada nije bio idiličan. On je bio profesor matematike i psihologije, poliglota, cenjen u akademskim krugovima.
S druge strane, Dženet, iako bez njegovog nivoa obrazovanja, bila je nastavnica koju su učenici obožavali. Bila je omiljena u zajednici, a ljudi su rado dolazili kod nje po savet.
Njen prijatelj Rasel Burket jednom je izjavio za Los Angeles Times:
„Ričard je oduvek mrzeo što mu je žena toliko popularna. Gledao ju je sa nipodaštavanjem, smatrajući da je daleko ispod njegovog intelekta.
Nikada nije mogao da shvati kako je uspela da dobije posao nastavnice, a još manje kako je moguće da je toliko vole i poštuju.“
Njihov brak je već neko vreme bio na klimavim nogama, a stvari suse dodatno zakomplikovale kada je Dženet započela aferu sa jednim oženjenim kolegom iz škole.
Bio je mali grad i glasine su se brzo proširile. Neko je čak zalepio anonimne poruke na automobilima u kraju, iznoseći detalje o njenoj vezi.
Kasnije će se ispostaviti da je upravo Ričard tajno lepio te poruke, pokušavajući da joj naruši ugled.
Smrtonosni plan: Ajlajner kao oružje
Kako je njihova veza postajala sve hladnija, Ričard je odlučio da pređe na sledeći korak – da se reši svoje supruge.
Ali ne naglo, ne impulsivno. Njegov um je radio metodično. Hladno i proračunato osmislio je plan koji je delovao gotovo genijalno u svojoj monstruoznosti.
Znao je koliko Dženet voli svoj ajlajner. Bilo je to nešto što nikada ne bi prestala da koristi. I upravo tu je pronašao svoju priliku.
Počeo je da u njen ajlajner dodaje male količine selena – toksičnog elementa koji, u malim dozama, ne izaziva trenutnu smrt, već polako truje organizam, ostavljajući lekare zbunjenima.
Malo po malo, Dženetino stanje se pogoršavalo, a Ričard je strpljivo čekao.
Kada ajlajner nije bio dovoljan – poslednji udarac
Ipak, otrov nije delovao dovoljno brzo. Dženet je i dalje bila živa, iako iscrpljena i bolesna. To nije bilo ono što je Ričard želeo. Želeo je da se sve završi.
Tada je odlučio da ubrza proces. Počeo je da joj dodaje cijanid u jutarnju kafu.
Krajem januara 1988. godine, Dženet je planirala izlet sa svojim sinom Erikom kako bi zajedno posmatrali kitove. Bio je to poseban trenutak za njih dvoje, jer su oduvek imali izuzetno blizak odnos.
Ipak, tog jutra nije ni slutila da će joj to biti poslednji dan u životu.
Kada je popila kafu koju joj je Ričard pripremio, krenula je ka automobilu. Međutim, pre nego što je uspela da uđe u vozilo, srušila se na parkingu – onesvešćena, bez daha, bez snage da dozove pomoć.
Ričard je, sa lažnom zabrinutošću, odmah pozvao hitnu pomoć. Lekari su stigli brzo, ali nije joj bilo spasa. Umrla je na licu mesta.
Istina izlazi na videlo
Iako je isprva izgledalo kao misteriozna bolest, autopsija je pokazala prisustvo cijanida u njenom organizmu. Istraga je ubrzo otkrila i tragove selena – nečega što nikako nije mogla sama uneti u tolikim količinama.
Sumnja je odmah pala na njenog supruga. Kada su istražitelji pretražili kuću, pronašli su dokaze – otrov u njegovoj laboratoriji i dokumentaciju o efektima selena i cijanida.
Nakon suđenja koje je trajalo mesecima, Ričard Overton je proglašen krivim za ubistvo svoje supruge i osuđen na doživotnu robiju.
Tragičan kraj žene koja je želela samo ljubav
Dženet Overton nije bila žena iz kriminalnih krugova. Nije vodila opasan život. Bila je obična žena koja je volela svog sina, svoj posao i male rituale koji su joj ulepšavali dane.
Nije ni slutila da će je jedna tako jednostavna stvar – njen omiljeni ajlajner – odvesti u smrt.
I da će osoba kojoj je najviše verovala biti njen dželat.
Mrtvozornik je izvršio autopsiju, ali nije vršio testove ni na cijanid, ni na selen. Tako je njena smrt zavedena kao smrt od prirodnih posledica, a čekala se dalja istraga.
Telo joj je kremirano, ali uzorci su ostali u kancelariji mrtvozornika.
Činilo se da je Ričard počinio savršen zločin i nastavio je sa životom, a onda se jula 1988. godine izvesna Doroti Bojer javila policiji.
Doroti je bila Ričardova prva žena sa kojom je imao jednog sina. Policiji je prijavila da je Ričard godinama pokušavao da je ubije trovanjem, za vreme dok su bili u braku.
Doroti je Ričardu rekla da želi da se razvede nakon što je saznala da Ričard u tajnosti vodi drugi život u kome ima drugu ženu i sa njom dete.
Ričard je provalio u Dorotinu kuću, i u šampon, mleko i kofu joj nasuo selen. Doroti je trpela iste simptome kao i Dženet.
Prijavila ga je i Ričard je priznao tada da je ubacio ženi otrov, ali uz obećanje da će ići na psihološko savetovanje, oslobođen je svih optužbi.
Nakon što je sve ovo ispričala policiji, Doroti je sa jednom od svojih ćerki posetila Ričarda i tom prilikom je pogledala par ormarića i fioka. Uz još par sumnjivih stvari, našla je i Dženetin ajlajner pun selena.
Policija je kasnije našla i Ričardove dnevnike koje je opsesivno vodio, a u kojima je pisao o svojim sumnjama da ga žena vara sa 17 potencijalnih muškaraca. Tu je zapisao i svoj plan o trovanju.
Druga autopsija izvršena je uz pomoć uzoraka koji su ostali. Ispostavilo se da je umrla usled akutnog trovanja cijanidom, a telo joj je imalo ogroman nivo selena.
Ceo grad bio je zapanjen – ugledan naučnik trovao je ženu. Tek oktobra 1991. godine optužen je za ubistvo, a u to vreme već je bio u četvrtom braku.
Na sudu je tvrdio da je nevin. Potom je hospitalizovan zbog depresije, ali drugo suđenje, održano 1995. godine, donelo je presudu da je kriv i osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu.
Teško mi je da uopšte poverujem da ovakvo zlo postoji. Izgleda kao stariji intelektualac, kao nečiji dobri deka. Zapravo je arogantni i umešan lažov i manipulator – izjavio je kasnije sudija Majkl Lajman.
Ričard je umro u zatvoru 2009. godine. Imao je 81 godinu, a njegova četvrta žena, Kerol Taunsend, i dalje veruje da je bio nevin.
– Bio je neverovatan, brilijantan čovek. Nije ubio svoju ženu. Umrla je prirodnom smrću – izjavila je ona za Orange County Register.
(Stil)