Postoje razne molitve koje pravoslavni vernici praktikuju, kao što su Jutarnje, Večernje, Majčina molitva, kao i Molitve u svako doba dana, Bogorodici i molitva anđelu čuvaru. Srpski akademik Vladeta Jerotić govorio je da molitvu treba započeti s zahvalnošću:
“Molitva počinje zahvalnošću. Molimo se za mogućnost da volimo, ne da budemo voljeni. Divno je biti voljen, ali je mogućnost da volimo u srži našeg bića, a srži doživljaja Boga, to je Dar.”
Najvažnije je molitvu izgovarati iz srca, jer ona bi trebala da bude lek za dušu, a ne reči koje ćemo izgovarati napamet i o kojima nećemo razmišljati. VladikaNikolajVelimirović govorio je: “Džaba usta puna molitve ako je srce prazno.”
Od raznih molitvi u pravoslavnoj veri smatra se da je jedna najsnažnija i nju vernici najčešće praktikuju. Vrlo je kratka, ali se veruje da iskrenom verom može pomerati planine. Reč je o Isusovoj molitvi koja glasi: “Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me grešnog”.
Smatra se da ovu molitvu ne morate izgovarati na određeni dan ili u određeno vreme, već je možete govoriti uvek i svuda onda kada vaše srce želi i kada vam je potrebna za mir i utehu.
(Espreso / Sensa)