FOTO: WIKIPEDIA

Kultura ostavljanja bakšiša različita je od zemlje do zemlje, ali svako ko odluči da ostavi napojnicu svakako to čini sa namerom da počasti osobu koja ga je uslužila. Međutim, veliko je pitanje kod koga će na kraju taj novac i završiti.

Loading...

„Kumica je našla prvi posao u životu, tokom raspusta prodaje sladoled u Knezu. Poslodavac joj, pazite sad, uzima bakšiš!!!!“, stajalo je u tvitu koji je pre par dana prosto zapalio društvene mreže.

Advertisements

Kada je objavljen, komentari su se samo ređali. Ljudi su uglavnom negodovali zbog takvog ponašanja poslodavca, tim pre što je u pitanju mlada osoba kojoj je ovo prvi posao. Ne mali broj njih je napisao „da kada bi znali da novac od napojnice ne ide u ruke onog kome su je dali, bakšiš ne bi u tom slučaju ni ostavljali“.

Mnogi su savetovali devojku da „da otkaz ili da jednostavno na kraju dana uzme ono što joj pripada“, čak i to da „kada joj neko ostavi bakšiš, ne uzme, već kaže kako stoje stvari“.

Advertisements

Korisnica Tvitera koja je objavila ovaj tvit napisala je „kako devojka svakako ne bi mogla da uzme bakšiš jer je tokom većeg dela smene neko od poslodavaca stajao pored nje“. Retko kad je uopšte bila sama pored frižidera (reč je o sladoledima koji se prodaju na kugle, a ne iz tipskih frižidera poznatih proizvođača).

Pravila za ostavljanje napojnice, to jest, kome zapravo taj novac pripada, generalno ni ne postoje. Sve je stvar dogovora, ali je logično i podrazumeva se da je ostavljen osobi koja je nekoga direktno uslužila, a ne poslodavcu.

Međutim, gazde ugostiteljskih objekata se „vade“ da zbog inspekcije oni odgovaraju za svaki dinar, te da bi ako inspektori utvrde „višak novca u kasi“, njih mogli žestoko da kazne.

Advertisements
Loading...

– Uvek insistiram da mušterija uzme kusur i ne ostavlja ga meni, jer taj novac svakako neće ići u moje ruke. Gazda prati šta se ovde događa, mali je lokal – objasnila je svojevremeno radnica u jednoj poznatoj novosadskoj pekari. Mnogi đaci i studenti koji tokom leta „konobarišu“, imaju, međutim, drugo viđenje.

– Radim za platu od oko 25.000-30.000 dinara, ali je zato dogovor da sav bakšiš ide meni. I to mi odgovara jer ako je lepo vreme i ima gostiju, na taj način dobijem više nego od same plate – kaže konobar u jednom lokalu na Adi Ciganliji.

Na gomilu, pa se onda deli

Advertisements

U pojedinim restoranima, na primer, postoji tačno utvrđen način podele bakšiša. Naime, sav novac koji se na ovaj način dobije od mušterija na kraju dana se stavlja „na gomilu“, a onda se na ravne časti deli ne samo među konobarima, nego i kuvarima i pomoćnog osoblja. Po svemu sudeći – najpravednije.

Advertisements

Bakšiš od nacije do nacije

Bakšiš je reč koja vodi poreklo iz persijskog jezika i znači „poklon“. Kod nas je ostavljanje napojnice uobičajena praksa, dok se u nekim zemljama retko ili uopšte ne daje. Primera radi, Italijani nemaju nikakvu kulturu ostavljanja bakšiša. Slično je i kod Francuza, dok se, recimo, u Americi podrazumeva ostavljanje barem 10 do 20 odsto od cifre na računu. U retkim zemljama dalekog istoka, poput Kine i Japana, ovaj običaj se smatra uvredljivim.

Advertisements

(Izvor: Blic)