Različiti običaji tokom novogodišnjih praznika su prisutni u porodicama širom sveta.
Svaki od tih običaja ima duboke korene koji sežu u prošlost.
Prva božićna čestitka
Iako su praznične čestitke postojale kroz vekove, prva zabeležena božićna čestitka potiče iz Britanije. 1843. godine, Henri Kol je poslao prvu poznatu božićnu čestitku sa crtežom porodičnog okupljanja i željom za “Srećan Božić i srećnu Novu godinu”, prema Viktorija i Albert muzeju.
Ukrašavanje jelke
Običaj postavljanja i ukrašavanja jelke potiče iz 16. veka u Nemačkoj. Popularizacija ovog običaja desila se u Velikoj Britaniji tokom 1840-ih, kada je princ Albert, rođen u Nemačkoj, postavio prvo poznato britansko božićno drvo u zamku Vindzor.
Upotreba lampica na jelki vuče korene iz Nemačke i datira iz 17. veka. Iako je Edvard Hiberd Džonson zaslužan za pronalazak ukrasnih sijalica, tradicija osvetljavanja jelke potiče iz Nemačke. Praksa osvetljavanja jelke tada je bila prilično opasna, s obzirom na upotrebu sveća na granama.
Božićne čarape
Legenda kaže da su božićne čarape potekle iz Turske i datiraju iz 4. veka, iz vremena Svetog Nikole. Prema priči, Sveti Nikola je čuo za siromašnog udovca i njegove tri ćerke, pa je ubacio zlatnike u čarape devojčica koje su se sušile kraj vatre.
Smešni praznični džemperi
Smešni praznični džemperi potiču iz Kanade, gde su postali popularni u Vankuveru početkom ovog veka. Ideja “ružnih božićnih džempera” brzo se proširila na SAD, gde su postali popularni među maloprodajama koje su se specijalizovale za izradu ovakvih džempera.
Božićni kolači
Običaj pečenja božićnih kolačića ima evropske korene. Iako su kućice od medenjaka prvobitno korišćene kao ukrasi za jelke više nego kao poslastice, ideja slatkih medenjaka potiče iz prošlosti, verovatno mnogo starije nego što možemo zamisliti, prema knjizi “Zabava od starog Rima do Super Boula: Enciklopedija” iz 2008. godine.
(Espreso/24sedam/)