Neshvatljivo je kako je modernizacija uticala na mišljenje o selu i načinu života u takvim predelima. Mnogi nisu ni svesni šta propuštaju, dok ih gužva u gradu svakodnevno nervira.
Sve se više susrećemo sa pričama da devojke ne žele da se udaju sa momke koji žive na selu, osim toga, čini se da svi sanjaju život u gradu, smatrajući da se im puržiti mnogo više mogućnosti. Takođe, uvreženo je mišljenje da se u ruralnim sredimana sve podređuje stočarstvu i poljoprivredi, te da ima malo izgleda za prosperitet i dobru zaradu.
A onda nam se desila paradoksalna situacija za vreme pandemije, gde se tražnja za placevima u seoskim područijima enormno povećala. Tada su mnogi osvestili značaj svog dvorišta i kuće u prirodi, daleko od gradske vreve.
Život na selu mnogima je neshvatljiv, posebno što vlada mnoštvo predrasuda bez ikakve osnove. Naime, svedoci smo činjenice da mladi ljudi sve više hrle u gradove izbegavajući seoske poslove, koji nisu laki, ali mogu biti veoma isplativi, iako omladima misli drugačije. Postoje oni koji bi radije čekali godinama posao u gradu, dok im neiskorišćeno zamljište predaka stoji prazno i neiskorišćeno.
Osim toga što je seoska sredina mnogo zdravija od gradske, prednost je i to što postoji mogućnost uzgoja domaće hrane, dok svaka domasćinska kuća na selu ima velike zalihe prehrambenih proizvoda za koje bi u gradovima trebalo izdvojiti veliku sumu novca. Koliko život na selu može doneti brojen blagodeti govori i činjenica da se poznate ličnosti sve više povlače u prirodu, te gotovo svako od njih ima negde neku vikendicu u kojoj pronalazi mir.
Uzimajući sve tu u obzir, mnogi se pitaju zbog čega se onda ljudi sa sela smatraju “nižom klasom”, kao i zbog čega vlada mišljenje da je život u gradovima mnogo jednostavniji.
Jedna Srpkinja ostavila je svoje mišljenje o ovoj temi na sajtu Ispovesti.com i pokrenula lavinu komentaram koje vam prenosimo u celosti.
“Ne znam zašto se toliko potcenjuje život na selu. Kao da ljudi ne shvataju da i tamo žive školovani, mladi ljudi koji imaju svoje porodice, poslove, ne svodi se sve na stočarstvo i poljoprivredu. I ja sam dete iz grada, udajom sam zamenila gradski život seoskim i ne bih ga menjala. Deca odmalena stiču radne navike (naravno sve u svom uzrastu), pored škole, sporta i druženja, znaju da razlikuju kokošku od guske. Ima perioda kada se radi, ali na kraju znam da ću jesti svoje proizvode iz bašte, a ne GMO. Isto idem do grada kada hoću, družim se i jedem po restoranima. Ništa mi ne fali. Nisam zatupela.”, napisala je devojka, nakon čega su se mnogi nadovezali:
“Pa zavisi kakvo je selo u pitanju. Ja zivim u prigradskom naselju pa je mnogo zatupljenih, kao da su ostali u prethodnom veku.”, napisala je jedna korisnica, a onda su se drugi nadovezali.
“Normalni i pametni ljudi znaju to. Oni koji pričaju loše o selu su obično oni koji su pobegli od takvog života u grad i sramota ih je toga. Ja sam se rodila i odrasla u gradu pa opet volim otići na selo, volim provoditi vreme na selu.”
“Odrastao sam na selu, i kad sam se odselio preporodio sam se, ako volite tračaranje, blato, život bez struje i vode, je stalno EPS gasi, a hoće i bunar da presusi kad su velike vrućine, a gradske vode nema. I da, ako volite sve da vam bude mrtvo idite slobodno, naročito zimi, pa ogrev je još jedna muka, ali sve u svemu, ako volite divlje i domaće životinje idite, samo pazite da vas ne pojede neki vuk ili tako nesto, ili možda veliki agresivno pas koji napada ljude po putu…”
“Na Zapadu svako imalo imućniji živi na selu, a sirotinja po gradu. Jedino u centru gradova žive bogataši, ali oni gotovo uvek imaju i kuću na selu za vikende. Doduše seoska infrastruktura je tamo fantastična, za razliku od naše, na žalost.”
“Ja sam se udala u selo i pokajala. Nemaju ni prodavnicu, ni gde prošetati. Ljudi su toliko zlobni i ljubomrni jedni na druge, samo ogovaraju. Kao neki sektaši. A žive kao u kamenom dobu. Utekla sam i spasila sam se.”
Da li se vama više sviđa život u selu ili u gradu?
(Stil)