Ovaj svetac unosi tračak nade onima koji su je izgubili, kao i svim zalutalim dušama, a pogled na njegov težak život i način na koji je celog života podnosio nepravde i klevete, prosto oduševljava
Sveti Nektarije Eginski je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas. Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, a 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamomonašio se i uzeo ime Lazar.
Sveta Petka Trnova: Čudotvorna voda iz izvora ove svetiteljke izlečila slepilo!
1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.
Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.
1892. godine Nektarije je primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.
Ono što je najzanimljivije, nad njegovom moštima su se dešavala razna čuda isceljenja.
Želeći da upozna široke narodne mase sa čudima Svetog Nektarija, prota Nenad Andrić je, uz blagoslov Eparhije valjevske sastavio knjigu pod nazivom Svetlopis o Svetom Nektariju Eginskom, mitropolitu pentapoljskom.
U knjizi je opisao život ovog sveca i čuda koja on čini skoro 100 godina nakon smrti. Oni koji su pročitali ovu knjigu kažu da unosi tračak nade onima koji su je izgubili, kao i svim zalutalim dušama, a pogled na sveca i način na koji je celog života podnosio nepravde i klevete, prosto oduševljava.
„O Svetom Nektariju skoro da ništa nisam znao do 2007. godine. Samo da je Svetitelj novijeg datuma u odnosu na drevne Svetitelje i da je Grčkog porekla. Međutim, uoči Ivanjdana te godine, došao sam u manastir Ćelije da se poklonim grobu Svetog Ave Justina. Ušavši u Ćelijski hram, zatekao sam sledeći prizor: ispred ikone Presvete Bogorodice Androske u invalidskim kolicima sedeo je mlad čovek, a pored njega dežurna monahinja i mladić koji je pridržavao kolica. Monahinja mi je rekla: oče Nešo, dođi da upoznaš našeg brata Miodraga. Pružio sam ruku ka čoveku koji nije bio u stanju da se rukuje, imao je rak kostiju, duboka metastaza, otpušten iz bolnice kao neizlečiv slučaj.
Čuo je za Svetog Nektarija da isceljuje od raka i da se delić njegovih moštiju nalazi u manastiru Ćelije, pa je sa kumom došao da moli Svetitelja da ga izleči. Tako je i bilo za 6 meseci – bez intervencije lekara ustao je iz kolica, rak je nestao. On sada živi i radi u Novom Sadu zove se Miodrag Bukvić. Videvši sve ovo kao svedok Božijeg dela i Svetog Nektarija, dužnost mi je da dela Božija slavna objavljujem.
Prvo sam to pisao na listićima koje sam delio, a zatim se moja duša vezala za Svetog Nektarija. Kada sam pročitao njegovo žitije od Svetog Ave Justina, da bi lično počeo da pribegavam zastupništvu ovog milog Ugodnika Božijeg i još se nagledao čuda koja traju“, rekao je prota Nenad, a prenosi vaseljenska.com.
To je samo jedno od mnoštva čuda koje se pripisuju ovom čudotvornom svecu.
Prota Nenad kaže da ni na jednom od pokloničkih putovanja za Eginu, gde se nalaze mošti ovog svetitelja, koja se organizuju svake godine, nije izostajalo čuda svetog Nektarija.
„Monahinje sa Egine kažu da je Sveti Nektarije u nekoliko snoviđenja poručio da u njegov manastir ne može doći niko koga on nije pozvao da ga vidi i da mu pomogne. Znači, na nama je da poželimo da odemo i Sveti će učiniti po veri našoj i darivati nam pomoć od Boga“, poručuje prota Nenad.
Isceljujuće moći Svetog Nektarija najviše se vezuju za lečenje najtežih bolesti, među kojima je i rak. Veruje se da ulje iz kandila ovog sveca leči od svake bolesti, ukoliko se koristi sa verom, molitvom i ljubavlju.
U pitanju je sveto ulje iz kandila Svetog Nektarija u Egini, koje se meša sa litrom čistog maslinovog ulja. Svako jutro treba uzimati po jednu kašiku za lečenje teških bolesti.
Ulje Svetog Nektarija pomaže i kod bolova – potrebno je izmasirati bolno mesto ovim uljem, a mnogi svedoče da će tegobe vrlo brzo proći. Važno je da masirate sami sebe, uz molitvu.
Lekovito ulje u Beogradu možete da pronađete na dva mesta – u Ruskoj crkvi na Kalemegdanu i u Manastiru Rakovica, posvećenom Svetim arhanđelima Mihajlu i Gavrilu, u čijoj porti je sahranjen i patrijarh Pavle. U Manastiru se može kupiti po simboličnoj ceni (od 100 do 120 dinara), a na svakoj službi čita se i akatist i molitva Svetom Nektariju Eginskom.
Ako se odlučite da posetite ovaj manastir, ponesite od kuće teglu džema, meda, ajvara ili nečega što jede cela vaša porodica, a koji ćete vratiti kući. Kada se liturgija završi, sveštenik će vam osveštati hranu, za zdravlje čitave porodice.
Molitva prva Svetom Nektariju Eginskom
O mirotočiva glavo, Svetitelju Nektarije, arhijereju Božiji! U vreme velikog odstupništva i bezbožništva, pobožnošću si prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane, koji nas je izranjavio. Toga radi darova ti Hristos da lečiš bolesti neizlečive, koje nas spopadoše zbog bezakonja naših. Verujemo: zavoleo te je Bog pravednoga, da tebe radi nas grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši, od bolesti da nas izbavi i da se po svoj vaseleni slavi strašno i preslavno Ime Njegovo, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Molitva druga Svetom Nektariju Eginskom
O Sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božijom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje (ruske/srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božiji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.
Čusmo za jereja, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.A ti si, Svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče:
„Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno sa parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim.“
A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: „Ne tuguj, čado moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati.“ Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidiv postao.
O veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božiju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili. Mole te, oče pravedni, bolesna čada tvoja: da se na nama ispuni volja Božija, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ da bude.
Ti, pak, proroče volje Božije, isceli nas blagodatnim javljenjem svojim, da veliki bude Bog na Nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin.
(Izvor: Stil)