Namirnice tokom procesa prerade gube značajan deo sastojaka od vitalnog značaja, dok istovremeno u njih dospevaju štetne materije. Danas, nažalost, uglavnom koristimo prerađenu hranu (čak se i sveže namirnice pasterizuju da bi im se produžio rok).
– Svake godine, sa hranom unesemo tri do pet kilograma hemikalija u organizam, a o hormonima, antibioticima i pesticidima da i ne govorimo – kaže Mark Hajman, direktor Centra za funkcionalnu medicinu Klinike u Klivlendu. Upozavajući na štetne posledice, predlaže rešenje: kombinaciju veganske ishrane i paleo-dijete, tj. pegansku ishranu.
Paleo ishrana zasnovana je na ishrani ljudi u kamenom dobu. To znači da se ne koriste pirinač, krompir, testenine i hleb. Mahunarke i bilna ulja, izuzev maslinovog, takođe su tabu. Dozvoljena je neprerađena hrana, bez ikakvih dodataka. S druge strane, vegani ne koriste namirnice životinjskog porekla, uključujući i mleko i jaja.
Obe varijante imaju i prednosti i nedostataka. Vegani uglavnom pate od nedostatka vitamina B12, koji postoji samo u proizvodima životinjskog porekla. Paleo ishrana je korisna samo tokom kratkog vremena, jer visok udeo proteina (jaja i sirovo meso) tokom dužeg vremena dovodi do gojenja.
Peganska ishrana objedinjuje ova dva modela, a podrazumeva što više povrća i što manje šećera. Zabranjeni su: biljna ulja, izuzhev maslinovog, mlečni proizvodi, mahunarke, gluten, dodaci. Meso je dozvoljeno, ali je samo prilog na tanjiru, a ne glavno jelo.
Najmanje dve trećine namirnica u ovoj ishrani čine voće i povrće. Zatim, tu su zdrave masti iz orašastih plodova, smenki i avokada. Osnovni cilj ovakve ishrane je povratak tradicionalnim navikama u ishrani.
– U početku smo jeli više od 800 različitih vrsta biljaka i divljih životinja – kaže Mark Hajman, tvorac peganizma. Nasuprot veganskoj ishrani, peganizam u izvesnoj meri dopušta unošenje kvalitetnih životinjskih proizvoda. Tu spadaju riba bogata omega-3 masnim kiselinama i mlečni proizvodi iz biološkog uzgoja. Ovčji i kozji sir i mleko. Većina stručnjaka podržava ovu dijetu, uz jednu zamerku:
– Iako je težište na dobrim mastima, voću i povrću, kao i dovoljnom unošenju proteina, ne slažem se da se u potpunosi izbace žitarice, mahunarke i mlečni proizvodi – kaže Vandana Šet sa Akademije za nutriticionizam i dijetetiku. Zaključak: peganski pristup je veoma preporučljiv, ali trebalo bi da bude upotpunjen unošenjem dovoljne količine vlaknastih materija.
(Izvor: Blic)