Ukupna suma kredita koje je Jugoslavija odobrila nerazvijenim zemljama za nabavku industrijske opreme, brodova, fabrika i sličnog, iznosi ozbiljnu cifru od preko 100 miliona dolara.
U maju 1960. godine, Jugoslavija se zalagala za što širi razvoj privredne razmene u svetu, kao i za pomoć nerazvijenim zemljama. Smatralo se da praktikovanje ovih načela može mnogo doprineti smirenju i stabilizovanju prilika u svetu.
Politika tadašnje Jugoslavije polazila je od ocene da veštačke privredne barijere, koje su nastale kao posledica političke podele sveta u znaku hladnog rata, predstavljaju smetnju normalizovanju odnosa među narodima, pa se upravo zato borila za što slobodniju svetsku razmenu i privrednu saradnju. Istovremeno, Jugoslavija je isticala da je jedan od nužnih preduslova za sređivanje prilika i stabilizovanje mira – efikasna, “apolitička” pomoć razvijenih zemalja narodima koji su privredno zaostali.
Ovakav stav Jugoslavije – u Ujedinjenim nacijama i van njih – mnogo je doprineo stvaranju onog velikog ugleda koji naša zemlja uživa. Ustvari, politika pomoći nerazvijenim zemljama i proširenja ravnopravne privredne saradnje u svetu, samo su jedna manifestacija osnovnih načela jugoslovenske spoljne politike, deo jugoslovenskih koncepcija koegzistencije i međunarodne saradnje.
Međutim, ono što ovakvom načelnom stavu Jugoslavije daje posebnu vrednost, jeste činjenica da se reči i dela poklapaju, da praksa politike naše zemlje potvrđuje shvatanja za koja se Jugoslavija zalaže. Posledinja godina bila je u tom pogledu naročito značajna. U tom periodu Jugoslavija je ne samo dalje razvijala privredne odnose sa mnogim zemljama, što je svakako i izraz stalnog porasta snaga jugoslovenske privrede, već je – kad je reč o nerazvijenim zemljama – pokazala spremnost da sa svoje strane učini maksimum u pravcu olakšavanja međusobne privredne razmene, odnosno da, u okviru svojih materijalnih mogućnosti, pomogne privredni razvoj tih zemalja.
Posebnu pažnju zaslužuju povoljni krediti koje je Jugoslavija pružila nizu nerazvijenih zemalja, samo s ciljem da na taj način olakša privredni uspon tih nacija. Prisetimo se kada je iz Nju Delhija stigla vest o jugoslovensko-indijskom trgovinskom sporazumu, koji je pored ostalog – sadržao i klauzulu o povoljnom jugoslavenskom kreditu Indiji, u visini od 40 miliona dolara. Indija je ovaj kredit koristila za nabavku određene industrijske opreme u zemlji, odnosno za opremanje određenih investicionih programa u okviru svog novog petogodišnjeg plana. Međutim, kada se pogledaju dosijei, videće se da kredit Indiji nije prvi ni jedini kredit koji je Jugoslavija dala zemljama manje razvijenim od nje.
Slični srednjeročni, povoljni krediti, mada manji, dati su i Etiopiji, Sudanu, Indoneziji, Cejlonu, Ujedinjenoj Arapskoj Republici… Ukupna suma kredita koje je Jugoslavija odobrila nerazvijenim zemljama za nabavku industrijske opreme, brodova, fabrika i sličnog, iznosi ozbiljnu cifru od preko 100 miliona dolara. Sto miliona dolara i vrlo povoljni krediti – to je podatak koji tera na razmišljanje.
U toj brojci sadržana je čitava jedna politika. Pre svega, činjenica da je Jugoslavija privredno toliko napredovala i ojačala da je u mogućnosti da daje kredite i da obezbedi isporuku opreme koja je potrebna zemljama koje se nalaze na putu industrijskog i privrednog razvoja, vrlo jasno svedoči o velikim privrednim uspesima socijalističke Jugoslavije.
Ona nekada nije imala mogućnosti da pruža kredite, jer je i sama bila nedovoljno razvijena. Međutim, konstantni napori naših ljudi urodili su plodom: Jugoslavija se na svetskim tržištima sve više pojavljivala kao industrijski razvijena zemlja, koja je u stanju da isporuči mnoge proizvode koji su potrebni nerazvijenim zemljama. Pružajući povoljne kredite nedovoljno razvijenim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, Jugoslavija, je nesumnjivo olakšavala i podržavala privredni razvoj tih nacija.
Tačno je da je ovakav jugoslovenski odnos bio skroman po obimu – kada se uporedi s potrebama tih zemalja. Jugoslovenski doprinos je, isto tako bio mali u poređenju s kreditnim i finansijskim mogućnostim velikih svetskih sila. Ali takva poređenja niti su opravdana, niti mogu da umanje principijelan praktičan značaj jugoslovenskih kredita. Jer, oni su, pre svega, izraz dobre volje i spremnosti tadašnje Jugoslavije da u okvirima mogućnosti svoje privrede i na delu pomogne razvoj nerazvijenih zemalja.
Za nerazvijene zemlje Jugoslavija je bila vrlo pogodan privredni partner. Pre svega, ne treba zaboraviti da su ih za Jugoslaviju vezivale čvrste niti istih osnovnih stremljenja, sličnih političkih pogleda i oprobanog prijateljstva. Većina nerazvijenih zemalja takođe je vodilo vanblokovsku politiku.
Prema tome politička atmosfera je bila izrazito povoljna, pogotovu što te zemlje znaju da, uzimajući kredit od Jugoslavije ne moraju da brinu od skrivenih posledica. Jugoslavija nije imala nikakvih pretenzija u smislu dominacije i “političkog unovčavanja” olakšica koje pruža kreditiranjem.
Drugim rečima, na temeljima obostranog poverenja postojale su mogućnosti za najširu saradnju. Jugoslavija je bila privredno sposobna i politički spremna da, koliko joj sopstvene prilike dozvoljavaju, doprinese privrednom napretku svojih azijskih, afričkih i latinsko-američkih prijatelja.
To je, svakako bio osnovni politički i ekonomski smisao jugoslovenskih kredita. Drugi je bio da i privreda Jugoslavije ima neposrednih interesa u razvoju saradnje sa nerazvijenim zemljama. Mi smo bili mlada industrijska nacija, koja je težeći da se dalje razvija, morala da stvara tržišta i za svoje industrijske proizvode.
Otuda proširenje izvoza, stvaranje tržišta, učešće u planovima izgradnje objekata u nerazvijenim zemljama, predstavlja, u svakom slučaju, i dugoročni jugoslovenski interes. Krediti koje je Jugoslavija odobrila Indiji, Cejlonu,Indoneziji, Sudanu, Etiopiji i drugim zemljama, olakšavali su dakle, dalji normalan porast jugoslovenske privrede.
Jedno je s drugim povezano. Jugoslavija je i sama uzimala kredite da bi se dalje razvijala, ali ih je i davala zaostalijim zemljama. U modernom svetu tako i treba da bude, to i jeste pravilno shvaćena koncepcija ekonomske saradnje nacija na temeljima ravnopravnosti, uzajamnosti interesa i koegzistencije. Svojom politikom u ovoj oblasti,Jugoslavija je doprinela savlađivanju ekonomskih barijera, kao i suzbijanju zaostalosti u svetu – suzbijanju najvećeg neprijatelja trajnog mira.
Tako se na delu potvrđuju reči i stavovi Jugoslavije o pomoći nerazvijenim zemljama i o širokoj, svestranoj, antidiskriminacionoj privrednoj saradnji kao važnim elementima borbe za mir i prijateljstvo među narodima.
(Izvor: Espreso / Duga)