Sa pandemijom korona virusa došlo je i do očekivane epidemije lažnih vesti i teorija zavere. U njima ulogu glavnog negativca, svojevrsnog arhitekte pandemije zauzeo je suosnivač Majkrosofta, filantrop i jedan od najbhatijih ljudi na svetu – Bil Gejts.
Sa druge strane, to i nije posebno iznenađenje. Fondacija Bila i Melinde Gejts, vredna više od 46 milijardi dolara, od ranije je trn u oku protivnika vakcinisanja, takozvanih antivaksera, zbog svog humanitarnog rada na vakcinisanju u sklopu njihovih javnozdravstvenih projekata. Gejts i njegova supruga donirali su ukupno preko 45 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe.
Da će za dugoročno suzbijanje pandemije covida-19, u nedostatku dokazano učinkovitog leka, jedino rešenje biti vakcina, nešto je oko čega se svi stručnjaci slažu. Antivakseri su, začudo, u početku bili prilično tihi po tom pitanju. Bilo je za očekivati da će ova fanatična i agresivna subkultura, koja uprkos nedostatku ikakvih valjanih dokaza insistira na tome da vakcine uzrokuju teške bolesti poput autizma, pre ili kasnije ustati i protiv ove vakcine. Povod za paranoičnu konstrukciju koja opravdava poziv na ubistvo je Gejtsova izjava u intervjuu za Fajnenšl tajms 2. aprila.
“Stvari se neće uistinu vratiti u normalu sve dok vakcina ne bude dostupna praktično celom svetu”, rekao je tada Gejts.
Iako se s tim slažu svi svetski stručnjaci za javno zdravlje i epidemiologiju, teoretičari zavera u Gejtsovu konstataciju učitavaju ubojit plan. Gejts je takođe početkom aprila u intervjuu za satiričnu emisiju “Daily Show” otkrio i da ulaže novac u izgradnju fabrika koje su obećavajući kandidati za proizvodnju sedam vakcina protiv koronavirusa, uprkos tome što to znači da će milijarde dolara potrošiti uzaludno. Međutim, antivakseri veruju da će u vakcinu za korona virus, čiji razvoj uz niz farmaceutskih kompanija u Nemačkoj, SAD, Izraelu i Rusiji finansira i Gajtsova fondacija, biti ugrađen tzv. čip ID2020.
Teoretičari zavera su Gejtsovo finansiranje vakcina potom povezali sa još jednom pogrešno shvaćenom Gejtsovom izjavom o zaustavljanju ili usporavanju rasta svetskog stanovništva koja je, prema ovoj teoriji, “dokaz” da bivši direktor Majkrosofta želi da smanji broj stanovnika planete masovnim ubijanjem.
Za tu potrebu im je poslužio isečak jednog njegovog govora na konferenciji Ted Talks iz 2010. koji, istrgnut iz konteksta, može onima sa slabijom sposobnošću razumevanja ostaviti utisak da Gejts želi da smanji svetsko stanovništvo za 15%.
“Svet danas ima 6,8 milijardi ljudi, to će se povećati na oko 9 milijardi. Ako napravimo stvarno jako dobar posao s novim vakcinama, zdravstvenim uslugama, reproduktivnim zdravljem, mogli bismo to spustiti za 10-15 posto. Ali i dalje imamo porast za oko 1,3 milijarde ljudi”, rekao Gejts, ali poslednja rečenica je zlonamerno odsečena iz videa koji se takođe deli po društvenim mrežama pod naslovom “Bil Gejts priznao kako je cilj smanjenje broja ljudi na planeti”.
Ono što je možda najviše podstaklo paranoju oko Gejtsa i koronavirusa je njegovo upozorenje iz 2014.
“Dok sam bio klinac, najviše sam se bojao nuklearnog rata. No danas je najveći rizik za globalnu katastrofu potpuno drugačiji. Ako nešto u sledećih deset godina ubije deset miliona ljudi, to će najverojatnije biti opaki virus, a ne rat. Ne rakete, nego mikrobi. Jedan od razloga za takav rasplet je činjenica da smo jako puno ulagali u razvoj nuklearnog oružja, ali smo premalo investirali u sastav prevencije pandemije. Jednostavno, nismo spremni za sledeću epidemiju”, rekao je tada.
Za teoretičare zavera ovo je još jedan dokaz da je Gejts sve znao, pa čak na neki način i pokrenuo ovu pandemiju.
Odakle mu novac?
Glavni novac Bila Gejtsa dolazi upravo od Majkrosofta. Zajedno s Polom Alenom, predstavio je softversku kompaniju 13. marta 1986. godine a investitori su jedva čekali deo toga. Tokom IPO-a (inicijalna javna ponuda akcija na berzi) Gejts je na deonicama koje je prodao zaradio 1,6 miliona dolara, ali je zato njegov udeo od 45% stekao tržišnu vrednost od 350 miliona dolara.
Sada vodeća softverska kompanija na svetu, Majkrosoft ima tržišnu kapitalizaciju od 1,61 milijardi dolara. Forbes ju je 2020. rangirao kao treći najvredniji brend na svetu, ispred su samo Epl i Gugl.
U avgustu 2017. poklonio je 64 miliona Majkrosoftovih deonica u vrednosti od 4,6 milijardi dolara javnosti nepoznatom primaocu. Verovatno nije slučajno, prijava fondacije Bila i Melinde Gejts regulatoru tržišta istog meseca navela je donaciju od 64 miliona Majkrosoftovih deonica.
Nadzor bogatstva veličine Bila Gejtsa posao je s punim radnim vremenom, kojim se bavi “Cascade Investment”, njegova lična firma za upravljanje imovinom. Pod vođstvom Majkla Larsona, kompanija upravlja privatnim bogatstvom suosnivača Majkrosofta i zadužbinama fondacije Bila i Melinde Gejts.
Šta sve poseduje?
Na osnovu podataka iz 2019. godine, veruje se da Bil Gejts i dalje poseduje 330 miliona akcija Majkrosofta, što predstavlja oko 55 milijardi dolara ukupnih akcija, ili 4,3% udela kompanije.
Prema izveštaju od novembra prošle godine, Gejts ima deonice u 16 različitih kompanija, u koje je uložio oko 21 milijardu dolara. Od tog novca, oko 54% uloženo je u jednu jedinu kompaniju: Berkšir Hatavej, čiji je osnivač Voren Bafet. Tu Gejts preko svoje fondacije ima 2,25% vlasništva. Ova kompanija je glavni investitor u poznate američke kompanije poput Koka-Kole.
Što je još bitnije, od 2016. godine Berkšir Hatavej ulaže i u Epl, čuvenog Majkrosoftovog rivala. Trenutno poseduju oko 5,68% dionica Epla. Bil Gejts poseduje oko 0,13% kompanije Epl, odnosno deonice koje vrede 1,8 milijardi dolara.
Iako ovo nije veliki udeo u kompaniji i ne znači da Gejts može o nečemu da odlučuje u Eplu, ipak je zanimljivo videti da poseduje bar neki deo “ljutog rivala”.
Za razliku od automobila koji mu i nisu preterano interesantni, Bil Gejts je strastveni kolekcionar umetničkih dela, vrednih knjiga, pa je tako vlasnik nekoliko slika, čija vrednost dostiže i cifru od neverovatnih 36 miliona američkih dolara. Reč je o slici “Lost on the Grand Banks”, koju je američki biznismen kupio 1998. godine. Osim ovog dela, u svojoj kolekcija ima i prelepa umetnička dela kao štu su slike “Polo Crowd”, “Room of Flowers”, “The Nursery”, “Distant Thunder”… Osim slika, u kolekciji se izdvaja knjiga “Codex Leicester”, vredna 30,8 miliona američkih dolara. Gejts je knjigu kupio 1994. godine, i predstavlja najskuplju knjigu ikada prodatu na aukciji…
Kada je reč o putovanjima, Bil Gejts je strastveni ljubitelj kampovanja, a omiljena destinacija za upuštanje u ovakav vid avanture mu je Grenland. Takođe, poseduje prekrasno egzotično ostrvo “Grand Bogue Caye”. Ovo najveće ostrvo Belizea predstavlja impresivni raj na zemlji. Koštalo je nešto više od 25 miliona američkih dolara.
Na obali jezera “Vašington” u Medini, u Vašingtonu, nalazi se dom ovog milijardera. Rezidencija se prostire na 4.600 kvadratnih metara. Poseduje bazen, automatsko osvetljenje celog objekta, prostranu biblioteku, dve trpezarije, dva dnevna boravka, kancelariju, teretanu, impresivni akvarijum, teniski teren, privatnu plažu, pozorište… Cela rezidencija opremljena je najsavermenijom “pametnom” tehnologijom… Procenjena vrednost ove superluksuzne nekretnine iznosi više od 200 miliona američkih dolara, a godišnja taksa iznosi 990.000…
“Deci ništa neću ostaviti, taj novac ne pripada njima”
Bil Gejts izjavio je da gotovo ništa od tog novca neće ostaviti svojoj deci.
“Moja deca su ponosna na činjenicu da od našeg bogatstva neće naslediti gotovo ništa”, rekao je Gejts gostujući na televiziji ITV, i obelodanio da će sav kapital koji je stekao biti doniran njegovoj humanitarnoj organizaciji, čiji je cilj iskorenjivanje siromaštva i bolesti.
“Moja deca će steći obrazovanje i moraće sami sebi da izgrade karijere i životni put. Toliko novca bi im uništilo živote. U nasledstvo će dobiti minimalni deo, koliko da ne budu siromašni, a za sve ostalo moraće da se izbore sami”, rekao je Gejts svojevremeno.
Gejts ima troje dece – dvadesetogodišnju Dženifer, sedamnaestogodišnjeg Rorija i Fibi koja ima 14 godina. Gejts je rekao da njegova dece posle njegove smrti neće upravljati humanitarnom organizacijom, već će sav novac biti doniran ljudima kojima je potreban u svrhu iskorenjivanja bolesti i siromaštva u svetu.
“Taj novac ne pripada njima. Novac pripada siromašnima i bolesnima”, zaključio je Gejts.
(Izvor: Blic)