Dubravka Melka, poznatija kao Vidovita Vava, bola je žena kod koje je dolazila gotovo cela jugoslovenska estrada, kao i politički vrh. Bila je jedna od najpoznatijih vidovnjaka u našoj zemlji, a preminula je u avgustu 2006. godine. Međutim, o njoj se i dan danas priča, jer je ostavila veliki utisak na sve sa kojima je pričala.
Jednom prilikom, za časopis „Treće oko“, govorio je jedan od njenih sinova, Goran Burić i otkrio zanimljive detalje iz njenog života.
– Moja majka potiče iz Bosanskog Novog, rođena je 1925. godine i to tako što su se spojile dve najbogatije i najuticajnije porodice iz tog kraja, Cerići i Kapetanovići –rekao je Goran Burić i dodao:
– Majka joj se zvala Sultanija a otac Murat, bila je jedna od osam sestara i četvoro braće. Težak usud učinio je da joj nijedan brat nije preživeo 12. rođendan. Život joj je bio izuzetno težak, bila je u partizanima tokom Drugog svetskog rata, pa iako je poticala iz duhovno vrlo jake i obrazovane porodice, to joj nije mnogo pomoglo. Samo njena majka tečno je govorila nekoliko jezika, a uz turski, savršeno se služila čak i starogrčkim jezikom.
Vava je bila Jugoslovenka, kako je često govorila za sebe; bila je pobožna na neki svoj tihi način, i to u vreme kada vera u Boga nije bila poželjna, unutar komunističkog miljea.
Penziju je dočekala u Beogradu, a javna promocija njenih nesvakidašnjih vizija i talenta počela je 1986. godine, kada ju je pokojni novinar i urednik Radio Beograda Ratko Nikić pozvao da gostuje u noćnom programu.
– Ratku su nagovestili da postoji jedna neobična žena i on ju je pozvao telefonom, mada nerado, jer nije verovao u takve priče – nastavlja Burić. – Kada se moja majka javila, on je počeo razgovor rečima kako je skeptičan, a ona mu je rekla da jasno vidi da on sedi za onižim stolom, da u ruci drži ključeve kojima se igra dok govori, kao i da ima nekakvu značku na reveru. Nikiću su istog trena od neverice ispali ključevi iz ruke, pozvao ju je da gostuje kod njega, i tako priča o Vavi počinje…
Jaka bioenergija
Burić se seća i mališana čiji su roditelji proputovali ceo svet tražeći lek za njegovu neobičnu boljku. Naime, dete je stalno imalo blago povišenu temperaturu i nijedan lekar nije mogao da je obori. Umolili su Dubravku, odnosno Vavu, da upozna dete i ona je otišla, zatekavši mališana u dvorištu kuće u kojem je živeo sa roditeljima.
Dok su Vavi objašnjavali gde su sve išli sa detetom po inostranstvu i različitim klinikama, ona ga je blago pomazila po glavi i uzela nakratko u krilo. Posle par minuta je ustala i rekla da je vreme da krenu. Roditelji su je zaprepašćeno gledali, pitajući se zašto nije pomogla detetu.
– A temperatura? – upitali su.
– Koja temperatura? Dete nema temperaturu.
– Ma kako nema, pobogu… – bio je razočaran otac, ali je uzeo toplomer i, po ko zna koji put, proverio da li je mališan vruć. Na njegovo zaprepašćenje – dete je bilo zdravo!
Takvi primeri su se događali mnogo puta, a Vava od roditelja nije želela da uzme nikakvu nadoknadu. Ipak, majka je želela da joj se oduži na bilo koji način i pružila joj je zatvorenu plastičnu kutijicu u koju zlatari obično pakuju priveske. Tada ju je Vava po drugi put zaprepastila, jer je kutijica, dabome, bila zatvorena i napravljena od neprovidne plastike, a ova je upitala majku: „Otkud znate da volim Nefretetu?“
– Zbunjena žena je samo razrogačila oči, jer joj je bilo jasno da moja majka nije mogla da zna šta je u kutijici – nastavlja Burić. – Pa ipak, iako je bila svesna strahovite bioenergije kojom raspolaže, Vava nije volela često da je koristi. Smatrala je da se na taj način deo bolesti onoga kome pomaže prenosi na nju.
Visoko društvo
Bezbroj političara i cela estrada krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina bili su Vavini gosti. Svako je imao potrebu da je nešto pita, da mu „zaviri u budućnost“ i ukaže na probleme.
I tako je bilo i sa najvišim establišmentom onog doba. Bila je u čestom kontaktu sa Mirom Marković, kao i sa Danicom i Vukom Draškovićem, pa porodica Burić i danas čuva knjige koje je Vavi sa posvetom ostavio Vuk.
– Svi su imali potrebu da joj se obrate i upitaju za savet. Od najviših državnika do Lepe Brene i njenog supruga Slobodana Živojinovića, Dafine Milanović, vlasnice famozne „Dafiment banke“ pa nadalje…
Velika slikarka Olja Ivanjicki imala je jaku vezu sa Vavom i ostavila joj je neke od svojih najdragocenijih slika.
Tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Branko Mikulić bio je na stalnoj liniji sa Vavom, što samo govori o ugledu koji je imala među političarima, a veoma često se viđala i sa tadašnjim najpoznatijim crnogorskim političarem Veselinom Đuranovićem.
Možda je, ipak, najčudnovatiji deo njene karijere bio kada je provela 15 dana u Gabonu. Čak do tamo se čuo glas o vidovitoj ženi iz Srbije, pa joj je predsednik lično poslao avion kako bi bila njegov gost dve nedelje.
– Jedan od razloga što su je tražili tokom rata u Bosni bio je što je imala veoma jake vizije vezane za nestale – seća se Burić. – Sećam se da je tačno umela da opiše mesto ili ambijent u kojem se neko nalazio. Imala je nestvarno jaku intuiciju.
Iva kaže da još nije osetila da je nasledila taj dar od bake, pa se bacila na „ovozemaljski“ rad i završila akademiju kako bi postala dirigent. Ipak, i jedno i drugo, ne bez straha, pričaju o Vavinim talentima.
– Kada bih znao sve što je ona znala, verovatno bih odmah umro – nastavlja Burić. – Zamislite kakav je to život bio kada znate sve o čoveku koji sedi pored vas. Nije nimalo lako nositi taj teret. Sećam se da je jednom bio u poseti kod moje supruge i mene naš dobar prijatelj, jedan poznati lekar, ginekolog sa suprugom.
Tada je telefonom pozvala moja majka i zamolila me da joj ga dam na trenutak. Iako nije poznavala čoveka, opisala mu je tačan tok operacije koju je obavio tog dana, i rekla mu je da u desnoj ruci drži cigaretu i da treba pod hitno da baci to „crveno-belo“ sa stola, jer ima fleku na plućima. Čovek je bio zapanjen, kutija sa cigaretama je zaista imala boju koju je Vava opisala, a kada je hitno otišao kod svojih kolega lekara dobio je dijagnozu koju mu je neočekivana sagovornica i rekla.
(Stil/ Republika)