Kineski vojni lideri imaju potencijalnu slabost koja je potkopala njihove ruske kolege u Ukrajini i mogla bi da ugrozi njihovu sposobnost da vode sličan rat, navodi se u novom izveštaju američkog Univerziteta nacionalne odbrane.
Izveštaj identifikuje nedostatak unakrsne obuke kao moguću Ahilovu petu unutar Narodnooslobodilačke armije (PLA) ali analitičari pozivaju na oprez u potcenjivanju sposobnisti Kine i poređenjima sa Rusijom.
Kako prenosi CNN, izveštaj se bavio poreklom i obrazovanjem više od 300 najviših oficira kineske armije u njenih pet rodova – pešadija, mornarica, vazduhoplovstvo, raketne snage i strateška podrška – u šest godina koje su prethodile 2021. Otkriveno je da nijedan od tih oficira nije imao operativno iskustvo u bilo kojoj grani osim u onoj u kojoj su započeli svoju karijeru.
Drugim rečima, vojnici Narodnooslobodilačke armije ostaju vojnici, mornari ostaju mornari, avijatičari ostaju avijatičari. Retko se isprobavaju u drugim branšama, navodi se u izveštaju i dodaje da je to oštar kontrast u odnosu na američku vojsku, gde je unakrsna obuka zakonski uslov od 1986. godine.
U izveštaju od 73 stranice se dalje navodi da bi ova „rigidnost… mogla da smanji efikasnost Kine u budućim sukobima“, posebno u sukobima koji zahtevaju visok nivo akcije zajedničkih službi, i sugeriše da bi se PLA snage zaglavile u istoj vrsti problema koji sada muče njihove ruske kolege u Ukrajini, „gde je ukupna kohezija snaga bila niska“.
Od početka rata u Ukrajini, nedostaci u ruskoj vojnoj strukturi postali su očigledni spoljnim posmatračima.
Nedavna ukrajinska kontraofanziva pokazala je da je kopnenim snagama Moskve nedostajalo vazdušno pokrivanje, kažu analitičari, dok su ranije tokom rata logistički problemi mučili Rusiju – njihovim kamionima su nedostajale odgovarajuće gume za teren i stalno su se kvarili zbog lošeg ili nikakvog održavanja, piše američki CNN.
Prema autoru izveštaja Džoelu Vutnau, viši oficiri PLA mogli bi se suočiti sa sličnim problemima zbog nedostatka unakrsne obuke.
„Operativni komandanti, na primer, retko imaju iskustvo koje proširuje karijeru u logistici, i obrnuto“, navodi se u izveštaju Vutnaua, višeg naučnog saradnika u Univerzitetskom Centru za proučavanje kineskih vojnih poslova. „Operativni komandanti koji nikada nisu morali da steknu visok nivo razumevanja logistike ili održavanja možda neće uspeti da optimalno iskoriste te snage i tako će samo preslikati ruski neuspeh 2022. godine“, dodao je on.
U poređenju sa komandantima sa četiri zvezdice – kao što su predsedavajući Združenog štaba ili šef Indo-pacifičke komande u Sjedinjenim Državama ili lideri Centralne vojne komisije ili komandi u Kini – svi 40 američkih oficira imalo je iskustvo u zajedničkoj službi u poređenju sa 77% njihovih kineskih kolega, kojih je bilo 31, navodi se u izveštaju.
Takođe je zabeležena još jedna ključna razlika: u SAD su skoro svi komandanti sa četiri zvezdice imali operativno iskustvo. U Kini su skoro polovina bili „profesionalni politički komesari“.
Kineska vojska nije za potcenjivanje
Karl Šuster, bivši direktor operacija u Zajedničkom obaveštajnom centru američke pacifičke komande na Havajima, rekao je da je novi izveštaj „najbolja procena o tome gde se Kina nalazi i gde ide“. On je, ipak, upozorio da izveštaj ne koristi kao „predviđanje“ kako bi kineska vojska mogla da prođe u ratu nalik ovom Ukrajini, jer ima brojne druge prednosti u odnosu na rusku vojsku.
Kina daje bolju obuku novim regrutima, za razliku od Rusa čiji regruti jedva da prođu sedmomesečnu obuku, rekao je on. I, za razliku od Rusije, Kina ima profesionalni podoficirski kor, dodao je Šuster.
Šuster, koji sada predaje na Havajsko-pacifičkom univerzitetu, procenio je da Kina zaostaje oko četiri ili pet godina za SAD u pogledu sposobnosti zajedničkih operacija – ali je upozorio da nedavne vežbe „sugerišu da ih sustižu“.
On je rekao da su nedavne kineske operacije poput onih oko Tajvana nakon što je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila ostrvo početkom avgusta demonstracija njihove moći.
Mislim da je pogrešno misliti da Kina nije u stanju da izvede efikasne zajedničke operacije, rekao je Šuster. U izveštaju su predstavljene i demografske razlike između kineskih i američkih lidera.
„Viši (kineski) oficiri su bili homogeni u pogledu starosti, obrazovanja, pola i etničke pripadnosti“, navodi se u izveštaju. Među činovima sa četiri zvezdice, kineski oficiri su u proseku bili stariji od američkih kolega (64 prema 60) i imali su više godina u vojsci (46 prema 40).
„Rukovodstvo SAD je takođe bilo raznovrsnije, sa dve žene i tri Afroamerikanca, u poređenju sa homogenim vođstvom kineske armije (u potpunosti muškarci i 99% Han Kineza)“, navodi se u izveštaju. I još jedna velika razlika: 58% američkih oficira je služilo u stranoj zemlji, dok nijedan od kineskih oficira nije imao iskustvo u inostranstvu.
Si faktor
U izveštaju se takođe navodi kako je kineski lider Si Đinping pooštrio kontrolu nad vođstvom Narodnooslobodilačke armije otkako je preuzeo kontrolu nad Komunističkom partijom Kine 2013. Kroz svoju ulogu predsedavajućeg kineske Centralne vojne komisije, Si je lično učestvovao u izboru visokih oficira, navodi se u izveštaju.
„Svi oficiri su članovi Komunističke partije Kine i moraju imati dovoljno političke svesti da pokažu lojalnost Siju i njegovoj agendi“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da Si rotira najviše oficire bi ih sprečio da razviju „mreže“ koje bi mogle jednog dana da zaprete njegovom vođstvu.
Takođe je navedeno i da je Si pazio da nagradi lojalnost i strpljenje u višem oficirskom korpusu. „Si Đinping nije preskočio generaciju ljudi koji su čekali svoj red da promovišu mlade koji su bolje upoznati sa savremenim sukobima“, navodi se u saopštenju.
Kako ti stariji oficiri budu dostizali starosnu granicu za penziju – čak 68 godina za one u Centralnoj vojnoj komisiji – njihovi naslednici će doneti više iskustva na modernom bojnom polju, uključujući najnovije tehnologije, navodi se u izveštaju.
(Izvor: Kurir / CNN)