Ko pored sebe ima ljude da mu se nađu i kad je najlepše i kad je najteže, srećan je čovek!
Osim porodice i bliske familije, prijatelji su ono što mnogi smatraju istinskim bogatstvom jer čine život lepšim i ispunjenijim. Obično se uz ovaj pojam dodaje i reč “pravi”. Dakle, postoje prijatelji i pravi prijatelji, a između njih je ogromna razlika. Ako nemate pravog, onda ste se vezali za nesigurno biće, koje nestane kad vam je najviše potrebno. To je test za svakog ko se predstavlja kao prijatelj, i za vas takođe. A šta je to što čoveka čini prijateljem? Tema je široka, ali nije komplikovana.
Zbližavanje ljudi često počiva na ličnim simpatijama, sličnim interesovanjima, zajedničkim iskustvima i doživljajima, međusobnom kapiranju na prvu loptu, poštovanju, pa i divljenju. Neko nam se prosto sviđa, a sviđamo se i mi njemu.
Prijatelj se nekad postaje i od školskih dana, a nekad od juče, nakon samo jednog razgovora. Postoje ona lepa prijateljstva kad su ljudi skoro svakodnevno u kontaktu, čuju se, izlaze na kafu, piće i večeru, odlaze jedni drugima u kuću i u toku su šta se dešava u životu svakog od njih.
Svi se kunu baš u takva prijateljstva. Ona cvetaju u dobrim vremenima. Što je vaš život bolji i dok sve ide kako treba, oko vas je sva sila prijatelja koji ga čine još boljim i lepšim. Njihove uši su tu da čuju vaše radosti i tuge, njihove reči su spremne da vas nasmeju i uteše, njihove ruke su spremne da vas zagrle i obrišu suze. U njihovom domu možete da prespavate, jedete, okupate se… Kao da su rod rođeni koji ste izabrali. Oni su vaša porodica, ne po krvi, već po izboru. Često čujemo rečenicu: “Da su mi sestra ili brat rođeni, ne bi mi se ovoliko našli kao oni!”
Njima hitate kad imate neke lepe vesti, ali i problem, jer znate da će biti na vašoj strani, da vas neće osuđivati, već razumeti i da ćete dobiti neophodnu dozu solidarnosti koja vraća samopouzdanje. Oni će vas podsetiti ko ste, koliko vredite i pružiće vam savet koji zlata vredi. Doživljavate ih kao oslonac, inspiraciju da budete “najbolja verzija sebe”, pored njih se osećate i lepi i lepo. Tu su za seljenje, krečenje, šoping, putovanje, čuvanje deteta, psa ili mačke, pozajmicu novca, odeće, preporuku za lekara i frizera, pomoć u spremanju rođendana i slava, bdenje sa vama nakon smrtnih slučajeva…
Prijateljstvo je ljubav bez seksualnih primisli kad je u pitanju i različit pol. Na kraju krajeva, tolike ljubavi se završe prijateljstvom. Pa kako se onda prekinu? Kako padnu na testu?
Uvek postoje životne situacije koje rastave ljude kao što su preseljenje, brak, obaveze oko dece, naporan posao, nedostatak vremena za druge i tada se pokida ono što se činilo neraskidivim. Počinjete da zapostavljate prijatelje, ne javljate im se, ne odgovarate na njihove pozive, u drugom ste filmu i prioriteti su vam na drugom mestu. Pojavljuju se novi ljudi s kojima se družite prosto zato što su blizu, priklanjate se društvu svog partnera, a svoje polako zaboravljate. Ali i tada uvek postoji šansa da se obnovi prijateljstvo sa svojom starom “braćom po duši”. Najteže u životu je brinuti o drugome i biti požrtvovan. To je istinska ljubav. Zato prijateljstva veoma često pucaju onda kad jedan od njih klone, teško se razboli i padne u krevet, bankrotira, razvede se, postane depresivan, promeni se kao ličnost i kada više ne nudi najbolju verziju sebe. To prijatelje iz dobrih dana može da uplaši jer se od njih traži mnogo: vreme, vreme i vreme – najskuplja vrednost. Tu je razlika između porodice i prijatelja.
Pravi prijatelj s početka ovog teksta je onaj ko se ne gadi vaše krvi i mirisa vašeg znoja. Pomaže vam da se operete ili vas opere. Trči, kupuje, sređuje vam stan, donosi lekove i potrepštine u bolnicu, a podmetne ispod vas lopatu i gusku, ako ne daj bože treba. Nikada vam o tome posle neće govoriti. Pravi prijatelj je onaj za očaj, ne za svakodnevne probleme.
Organizuje sve da odmeni porodicu, skuplja pare za vaše lečenje i odvoji od usta da vam novčano pomogne u ovim zlim vremenima. Žrtvuje se. Dolazi i kad ga ne zovete jer zna da vam je pomoć potrebna. On je vaš lek. Zato ljudi tek u teškim danima shvate ko im je pravi prijatelj. Nije lako proniknuti u nečiji karakter kada sve teče kao med i mleko, a onda shvatite da ste verovali u nekog ko je za vas retko tamo gde je gusto. I onda se na vas spusti samoća, kao tuč. To je posebno bolno za one koji nemaju mnogo rodbine ili su od njih daleko.
Padne knjiga na dva slova, pa od armije prijatelja ostanu jedno, dvoje, često ni toliko. Tada se dešava i ona najtužnija situacija, kada vam najveća pomoć dođe od stranaca. I zato, ako osetite da imate oko sebe prijatelje koji baš brinu o vama, koji su žrtvovali vreme za svoja zadovoljstva kako bi otrpeli vaš loš period u životu – čuvajte takve ljude kao oči u glavi, negujte i zalivajte ta prijateljstva i budite im prijatelj. Inače, sami ste krivi.
(Izvor: Stil)