KAKO JE STANISLAV SPASAO SVET: Pre tačno 39 godina planeta je bila na ivici NUKLEARNOG RATA! Javljeno je da su lansirane rakete!

FOTO ILUSTRACIJA: PRINTSCREEN

Tog 26. septembra 1983 godine pre tačno 39 godina, nedostajao je samo jedan trenutak da svet završi u nuklearnom ratu. Današnje pretnje ruskog predsednika nuklearnim ratom i odgovor Vašingtona deluju smešno sa onim što se dogodilo tog dana. Zahvaljujući oficiru Stanislavu Petrovu svet je spasen nukelarne katastrofe.

Rano ujutro tog 26. septembra 1983. potpukovnik Stanislav Petrov sovjetske PVO brojao je sitno do okonačnje svoje smene dežurnog u „Serpuhovu -15“ u tajnom komandnom centru koji se nalazio u Kurilovu u Podmoskovlju gde su se slivale informacije koje su prenosili sateliti odnosno osmatrački deo kosmičkih sistema protivraketne odbrane.

Četrdesetčetvorogodišnji Petrov jedva je čekao da preda dužnost i ode svojoj kući, kada se izennada oglasio alarm za uzbunu. Naime osmatrački sateliti registrovali su iz pravca SAD lansiranje balističkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama prema Sovjetskom Savezu. To je značilo samo jedno „počeo je nuklearni rat“.

Naime računar, koji je primio informaciju od satelita naveo je da je iz silosa negde u centralnom delu SAD lanisrano pet balističkih raketa tipa Minuteman II prema Sovjetskom Savezu.

Advertisements

„Petanest sekundi smo bili u stanju šoka, seća se Petrov, koji je na žalost preminuo 2017. godine.

„Sirena je zavijala, ali sam sedeo nekoliko sekundi, gledajući u veliki, osvetljen, crveni ekran sa natpisom„ lansiraj. Morali smo da shvatimo odmah, šta sledi “, sećao se davno Petrov.

Da stvar bude gora taj alaram koji je zapištao došao je baš u najnezgodnijem trenutku.

Inače tri nedelje ranije sovjetska PVO na Dalekom istoku lovcima Su-15 oborila je korejski putnički avion Boing 747 što je dovelo do oštre svađe na relaciji SAD -Sovjetski Savez, gde je Moskva optužena da je to namerno uradila i da je znala da je u pitanju bio civilni avion, a Moskva je tvrdila zapravo da je avion bio samo maska za osmatrački avion RC-135. Da stvar bude gora u avionu bio je senator Mekdonald koji je bio desničar i zagovornik antisovjetske politike!

Tadašnji američki predsednik Ronald Regan ubrzao je trku u naoružanju. Pokrenuta je inicijativa izgradnje raketnog štita poznata i kao „Rat zvezda“. S druge strane sovjetskli lider Jurij Andropov, koji je na mesto GENSEK-a KP SSSR-a stigao sa mesta direktora KGB-a bio je opsednut da će amerikanci kad tad izvesti raketnu odmazdu nad Sovjetskim Savezom.

Prst sudbine upelo se i u ovu priču jer tog 26. septembra Petrov je bio ključan u lancu odlučivanja. Njegovi nadređeni već su izveštavali sovjetski generalštab koji se nalazio u podzemnoj komandi STAVKI i već sprovodili konsultacije sa Andropovim, koji je momentalno obavešten kad je alaram u „Serpuhovu-15“ zapištao.

„Minut kasnije sirena se ponovo oglasila. Druga raketa je lansirana. Zatim treća, četvrta i peta. Računari su promenili upozorenja sa“ lansiranja „U“ raketni udar „“, kaže on.

Prošlo je pet minuta, pa 10 minuta, a Petrov je konstantno bio na vezi sa sovjetskim generalštabom prateći budno ekrane radarske slike. Nije ni trepnuo, a kamoli skretao pogled negde sa strane. Uočavanje svakog detalja bilo je bitno. Informacije su se i dalje slivale. Prošlo je 15 minuta, ali udara nije bilo. Sve je bilno mirno, zapravo neobično mirno.

Advertisements

Petrov je samo prozborio da su izveštaji o lansiranju lažni i da zapravo nikakvog napada nije bilo.

Petrov je kasnije objasnio da je on zapravo bio pola siguran da nije napad, a pola da je napad. To je zasnovao na pretpostavci jer sovjetski sistem ranog upozoravanja i nije bio toliko pouzdan i savršen koliko su konstruktori tvrdili, kao i da sami amerikanci nisu imali dovoljno lansirnih rampi za toliki broj raketa.

„Bilo je 28 ili 29 nivoa bezbednosti. Nakon što je meta identifikovana, morala je da prođe sve te ‘nivoe’. Nisam bio sasvim siguran da je to moguće, pod tim okolnostima“, rekao je Petrov davno za BBC.

Petrov je posle završetka krize pozvao dežurnog u štabu sovjetske armije i prijavio kvar sistema. Da je pogrešio, prve nuklearne eksplozije dogodile bi se nekoliko minuta kasnije.

„Dvadeset tri minuta kasnije shvatio sam da se ništa nije dogodilo. Da je došlo do pravog napada, tada bih već znao za to. Bilo je to za mene veliko olakšanje“, kaže on.

Na odluku poptukovnika Petrova te noći, kako je kasnije ispričao odigrao je još jedan važan detalj. Naime on je bio jedini u svom timu koji je u operativnom centru pored vojnog imao i civilno obrazovanje. Kako je govorio Petrov sve njegove kolege su bile profesionalni vojnici, naučeni da izvršavaju naređenja.

Da je neko drugi u smeni bio, a ne od verovatno bi usledio kontraudar iako bi se ispostavilo da je alarm lažan. To civilno obrazovanje pomoglo mu je da dobro izvaga i proceni da nije u pitanju pravi raketni napad.

Nekoliko dana kasnije, potpukovnik Petrov je dobio zvaničnu opomenu za ono što se dogodilo te noći, ali ne zbog onoga što je uradio nego zbog načina na koji je vodio evidenciju i zapisivao podatke. Odlučio je da o ovome ćuti, ali je tek progovorio posle 10 godina.

Nezvanične pretpostavke na ivici nagađanja ukazuju da je možda sovjetski satelit pogrešio zbog retkog fenomena odbijanja sunčeve svetlosti od visokih oblaka.

Priča je osvanula u medijima tek posle raspada SSSR-a

Advertisements

Pukovnik Petrov na žalost umro je 19. maja 2017. godine u 77 godini života od hipostatične pneumonije u Friazinu predgrađu Moskve, gde je živeo sam od kad je otišao u penziju.

Njegova smrt je nezapaženo prošla, sve dok informacije nije objavio njegov sin Dimitri, a tad je ponovo pokrenuta priča o tome kako je pukovnik Petrov ( u vreme krize bio je potpukovnik) spasao svet od nuklearnog holokausta. Za sebe je govorio da on nije nikakv heroj i da je radio svoj posao za koji je bio školovan i obučen.

Zbog svog dela pukovnik Petrov nikada nije nagrađen u Sovjetskom Savezu, ali mu je 2006. godine odato priznanje u Ujedinjenim nacijama ,jer je treveznom odlukom sprečio nuklearni rat.

(Izvor: Kurir)

Advertisements
Advertisements