Kako je Srpska vojska oborila prvi NATO avion u istoriji ovog saveza! Britanskog pilota spasao SAS, a izvukli Francuzi!

FOTO: PRINTSCREEN

16. aprila daleke 1994. godine na nebu iznad Goražda oboren bio prvi borbeni avion NATO pakta od postojanja te alijanse i od kada se ovaj vojnopolitički savez upleo u građanski rat na prostoru SFRJ.

Avion koji je bio oboren bio je britanski „Si Herijer“ evidencijskog broja XZ 498 iz sastava 801. skvadrona RM Velike Britanije. Njega je oborio srpski borac sa prenosnim PVO sistemom Strela 2M. Zbog loših vremenskih uslova avion je leteo ispod 3.000 metara visine. Poručnik fregate Nik Ričardson spasen je zahvaljujući pripadnicima SAS i muslimanske vojske iz Goražda i posle silnih peripetija iz Goražda prebačen na matični brod nosač aviona Ark Rojal, a prethodno oštro ukoren od britanskog generala.

Ovo obaranje imalo je svoju prethodnicu šest dana ranije i počelo je 10. aprila 1994. kada su u kasnim popodnevnim časovima dva američka aviona F-16C USAF napala položaje Hercegovačkog korpusa Vojske Republike Srpske u području Preljača i Goli Vrh dvanaest kilometara jugozapadno od Goražda.

Tadašnji komandant UNPRPFOR-a za Bosnu i Hercegovinu britanski general ser Majkl Rouz zatražio je tad neposrednu vazdušnu podršku od snaga NATO na osnovu izveštaja svojih posmatrača koji su se nalazili u Goraždu i koji su ga obavestili da tenkvi VRS direktno napadaju grad.

Napad avijacije NATO je odobren dva lovca F-16C USAF iz baze Avijano skrenuta su sa redovne patrole nad Zonom zabrane leta i sumerena u rejon Goražda sa zadatkom da unište srpske tenkove tipa T-55. Međutim, zbog lošeg vremena i niske oblačnosti klasične avio bombe Mk-82 mase 227 kilograma nisu bačene na tenkove, nego na komandno mesto artiljerije.

„U 18 časova piloti su i dalje tragali za tenkovima, a ja sam rekao Desu Dezoniju da im javi da gađaju statične artiljerijske položaje. Ubrzo sam promenio odluku i naredio da se ne gađaju topovi na vatrenim položajima, već komandna mesta, jer sam verovao da je bolje otkinuti glavu oktopodu nego mu seći krak po krak. Još dok smo razrašivali detalje, javljali su nam da dva aviona A-10 nemaju goriva i da moraju da sevrate. Dva aviona F-16 koja su kružila u blizini, uspeli su konačno, u 18 časova i 26 minuta da izvrše napad i razore jedno komandno mesto. Kasniji obaveštajni izveštaji su potvrdili da je u tom bombardovanju poginulo devet oficira Mladićevih drugova. malo pomalo, Mladić je preneo vatru na lokacije JCO koje sam mu ranije dao. U 18 časova i 45 minuta je obustavljena sva vatra. To je bio prvi ratni zadatak NATO na koji se čekalo pedeset godina, još od momenta kada je ta organizacija osnovana“, piše general Rouz.

Narednog 11.aprila NATO avijacija ponovila je vazdušne napade na položaje VRS u okolini Goražda. Po istoj proceduri umesto F-16 upućena su dva lovca-bombardera F/A-18 iz eskadrile VMFA-251 mornaričkog vazduhoplovstva. Oni su na srpsko selo Bare bacili tro avio bombe Mk 82 od kojih se dve nisu aktivirale. Zbog toga zatražen je ponovni nalet koji su izveli britanski lovci „Si Herijer“ koji su vatru u niskom letu otvorili iz šestocevnog topa Vulkan M61 kalibra 20 mm. U ovom napadu kako je naveo NATO uništen je jedan tenk T 55, tri oklopna transportera i kamion. Srpski izvori navode dve srušne kuće, dva uništena bolnička vozila na kamionu TAM-110. U napadu NATO avijacije stradala su i dva bolničara.

Advertisements

„Vreme je i dalje bilo loše i francuski Miraži nisu bili u stanju da se spuste ispod oblaka. Oko 12 časova i 36 minuta je artiljerijska vatra pojačana, ali samo zbog toga što je jedan američki F/A-18 koji je prelećući grad i leteći duž Drine probio zvučni zid….Srpski tenkovi su se pojavili u 14.07 časova napredujući ka Goraždu sa Zapada. Izdao sam naređenje da se ti tenkovi gađaju.Bačene su tri bombe koje su uništile jedan tenk i dva transportera..“ ,piše general Majkl Rouz komandant UNPRPFOR-a u BIH u svojoj knjizi Misija u Bosni.

Četiri dana kasnije 15. aprila 1994 između Sarajeva i Goražda pogođen je bio francuski mornarički avion Super Etendard IV P evidencijskog broja 115 iz sastava 16. eskadrile fransuke mornarice, koji se nalazio na izviđačkom zadatku posle poletanja sa nosača aviona „Klemenso“ koji se nalazio u Jadranskom moru. Na njega je kako se pretpostavlja dok je bio na zadatku sa još jednim avionom istog tipa sa položaja VRS lansirana raketa sa prenosnog PVO sistema Strela-2M. U ovom napadu raketa je pogodila letelicu u repni deo, ali pilot je ipak uspeo da letelicu vrati na nosač aviona.

Obaranje iznad Goražda

Tog 16. aprila 1994. general Rouz od avijacije NATO ponovo je zatražio neposrednu vazdušnu podršku. NATO je na p „Nonoložaje VRS poslao četiri jurišnika A-10 američkog ratnog vazduhoplovstva, koja su se već nalazila u vazduhu, dobili su naređenje da izvrše udar po srpskim snagama u okolini Goražda. Međutim, niska oblačnost i kiša prekinuli su izvođenje napada, kao i nedostatak goriva.

Ubrzo po odlasaku dva američka A-10 u zonu napada došla su dva britanska lovca „Si Herijer“ koja su poletela sa nosača aviona Ark Rojal“. Ovi avioni pokušali su da pronađu cilj, tenk T-55 VRS.. Avioni su morali da se sa 3.000 metara visine spuste do donje granice oblačnosti koja je bila 600 metara. Posle odbacivanja bombi „Si Herijer“ evidencijskog broja XZ 498 za čijim komandama leta je bio poručnik fregate Nik Ričardson je pogodila PVO raketa lansirana sa ramena iz sistema Strela -2M.

Posle gubitka „Si Herijera“ svi avioni NATO pakta na nebu iznad Bosne i Hercegovine su opozvani iz misije i naređeno je njihovo vraćanje u bazu. Pilot Ričardson je uspeo da iskoči iz svog „Si Herijera“, a na zemlji su ga dočekali priapdnici SAS i muslimanske vojske. U javnosti o tome kako je pilot spasen nije dugo bilo dostupnih informacija dok Nik Ričardson poručnik fregate britanske Kraljevske Mornarice nije napisao knjigu pod naslovom „Non escape zone“.

U ovoj knjizi Ričardson je opisaoda je sa palube nosača aviona Ark Rojal poleteo zajedno sa kapetanom Filipsom. Oba aviona bila su iz sastava 801 skvadronanaoružani avio bombama MK83. Avioni su po poletanju zaueli krus prema istoku i preko jadranskih ostrva i Dalmacije ušli u Bosnu, gde je sa njima u kontakt stupio oficir za navođenje i uputio ih u zonu Goražda gde su trebali da dejstvuju po ciljevima kako navodi bosanskih Srba koji su tad opsedali Goražde. Ričardson opisuje da su vremenske prilike neposredno pred obaranje zahtevale da se let izvodi na visinama ispod 3.000 metara jer se iznad nalazio kompaktan sloj gustih kišnih oblaka.

Ričardson navodi da je on i njegov pratilac smatrao da je ovo više deonstracija sile nego klasični borbeni zadatak kako bi se srpska vojska zaustavila da uđe tenkovima u Goražde.. Ričardson opisuje da je u pilotskoj kabini čuo pucnjavu i zvuke eksplozija, jer oficir za navođenje aviona inače pripadnik SAS se nalazio na prvo liniji. Inače pripadnici SAS su prethodno bili ubačeni u Goražde pod maskom posamtrača UN. Oba pilota su kako navodi Ričardson dobili sve potrebne podatke o cilju- tri tenka T-55 koja su se nalazila na uzvišenju severno od grada i otvarala povremeno vatru. Posade su uočile uzvišenje i prvi put kako opisuje Ričardson preletel ga na visini od 2.400 metara da bi zbog loše vidljivosti pokušali da vizuelno uče ciljeve.

Zbog toga Ričardson donosi odluku da i treći put sa manje visine od 600 metara pokuša da uoči ciljeve i tad vidi odbelasak ispaljene granate iz cevi tenka. U trenutku kada je uočio tri tenka i sprema se da napadne čuo je pratioca kako je uzviknuo „Pazi raketa, bacaj IC mamce“. Raketa je Ričardsonovo avion promašila i nestala u oblacima.. Ričardson je pnovo usmerio avion na tenkove VRS koji su stajali na ivici šume jedan do drugoga. U trenutku prevođenja aviona u napad osetio je jak udarac. Izgubio je nakratko svet i kad se povratio shvatio je da je njegov avion u plamenu. Prema njegovim rečima posle 10 sekundi je doneo odluku da se katapultira, a avion je pao na zemlju. Kako on kaže zahvaljujući pripadnicima SAS on je brzo pronađen.

Advertisements

“ Sledeće noći posle kraće diskusije, odlučio sam da povučem svoj JCO tim iz Goražda. Beskorisno ih je bilo držati tamo, kada su borbe završene. Ranjeni oficir iz grupe bio je zbrinut. Uostalom, i baterije na radio -urešajima su im se već istrošile. Njihovo prisustvo na mestu doigašanja nije više bilo potrebno. Sledeć noći smo ih, zajedno sa pilotom oborenog „Si Herijera“ prebacili francuskim helikopterom Puma. Akciju spasavanja su besprekorono izveli francuski piloti, koji su leteli između planina, noću i kroz oblake, preko srpskih linija, koristeći sistem za pojačavanje prirodne svetlosti. Sutradan ujutro sam ispitao pilota oborenog aviona i ozbiljno ga ukorio. što mu je toliko vremena trebalo da otkrije cilj, i što je dopustio da ga obore. Rekao sam mu da nisam zadovoljan, jer je izgubio avion, čija je vrednost procenjena na 10 miliona funti sterlinga, a da nije bacio ni jednu bombu nacilj. „Jedini problem je bio u tome“-smejao se on-“ što su bombe ostale u avionu, a ja sam ispao iz njega“, opisao je susret sa oborenim pilotom general ser Majkl Rouz u svojoj knjizi Misija u Bosni, kako je kod nas prevedena i izdata 2002. godine.

(Izvor: Kurir / A.Mlakar)

NAPOMENA: U izradi ovog teksta korištena je sledeća literatura Danko Borojević RV i PVO bivših jugoslovenskih zemalja, Časopis Aeromagazin 2002, General Majkl Rouz Misija u Bosni“, Revija Obramba, Miroslav Lazanski Borbeni avioni.

Advertisements