Srpski teniseri su na teren izašli praćeni taktovima pesme “Veseli se srpski rode” pevačice Danice Crnogorčević.
Poznato je da je ovo omiljena pesma Novaka Đokovića koja se pušta uvek povodom dočeka našeg najboljeg tenisera ili kada on proslavlja nešto. Sam Novak nikad nije krio da mu je to jedna od omiljenih pesama, a evo i zanimljivosti o tome kako je pesma nastala.
Pesmu “Veseli se srpski rode” izvodi crnogorska popadija, Danica Crnogorčević koja ima 30 godina i za nju se kaže da je najmoćniji glas Crne Gore.
Tekst i muziku je napisao sveštenik, njen suprug Ivan, a za medije je ispričao kako je pesma nastala:
“Dok sam čekao da se Danica i naša kćerka Kasija spreme da izađemo u šetnju, stajao sam u hodnik i dobovao neku muziku prstima po zidu. Pitao sam Danicu da li ima neka pesma tog ritma i ona je rekla da nema. U glavi mi je stalno bila rečenica “Veseli se srpski rode zbog slobode…” Kada je pesma nastala nije bilo ni govora o litijama, a kada su počele litije u Crnoj Gori, pesma se nametnula kao himna…, “ispričao je sveštenik.
Inače, ovaj mladi bračni par ima četovro dece i žive u Crnoj Gori.
Danica, rođena Nikić je pevačica etno i duhovne muzike i diplomirana istoričarka umetnosti.
Njena pesma “Veseli se srpski rode” koje je objavljena na Vidovdan 2020. postala je nezvanična himna ove zemlje, dok je naš narod rado peva.
Danica je od 2018. udata za sveštenika Srpske pravoslavne crkve, đakona Ivana Crnogorčevića, sa kojim ima četvoro dece. Diplomirala je na Fakultetu istorije umetnosti sa prosekom 10 i stekla zvanje specijalista istorije umetnosti.
Nastupala je na brojnim festivalima duhovne i etno muzike širom Evrope. Prvi solo album duhovne muzike pod naslovom Gospode dođi sa 11 pesama, objavila je 2018. uz podršku i blagoslov manastira Ostrog.
Tekst pesme “Veseli se srpski rode”
“Ogrijalo Sunce sa Кosova polja ravna, Zasijale svetinje iz vremena davna.
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode, i zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića, i zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice, Nek’ se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije.
Odjeknula zvona sa starih Dečana, Ovo je zemlja Lazara i Stefana.
Veseli se srpski rode…..
Ovdje su grobovi slavnih predaka, Što odbraniše svetu vjeru od Turaka.”
(Izvor: Stil)