Današnje roditeljstvo podrazumeva veliku podređenost deci. Mame i tate širom Srbije smatraju da se zbog deteta treba žrtvovati, ali da li je to pravilan put razvoja?
Zašto su nam današnja deca sve više nesposobna za život i kako da ih što pre osamostalimo, postavimo na noge?
Roditelji u Srbiji mahom smatraju da je roditeljstvo žrtvovanje i što se više podređujemo potrebama dece, to smo bolji roditelji. Ali da li je to pravilan put? Šta time poručujemo našoj deci?
Decu od malih nogu navikavamo da su samo oni važni, a kada u njima prepoznamo sebičnost – ne znamo kako da reagujemo.
Posmatrajući samo proslave dečijih rođendana shvatimo da današnji roditelj ima jednu misiju: razmaziti dete, okružiti ga izobiljem i obožavanjem jer samo to može doprineti da ono izraste u zdravu jedinku.
“Što mu više duše daš,
To manje dobiješ zauzvrat,” stihovi su pesnika Eduarda Asadova.
Moralno zdravi ljudi nemaju za cilj da “dete dignu na noge”, jer je za ovo potrebno samo da budu tu uz njih, te će oni sami, vremenom naučiti kako da “stoje na nogama”.
Jevreji kažu: “Ako hoćeš da postaviš decu na noge, skini ih sa svog vrata”.
Vrat nije samo briga, hranjenje na kašicu i pun frižider… Vrat podrazumeva neželjene savete, stalnu brigu, strepnju… Vrat podrazumeva kada dete ne može da ide tamo gde želi, jer je vas strah, jer mu vi branite. Ono ne može da bira na koju će stranu da gleda, jer ga vrat okreće prema onome šta je za njega dobro.
Razmislite o ovome.
(Izvor: Stil)