KAD JE HLADNO SVI SPAVAJU U ISTOM KREVETU Dragan i njegova porodica žive u nepojmljivom siromaštvu: “Imamo rupu u podu, gušteri odatle izlaze”

FOTO: PRINTSCREEN

“Za njih bih želeo sve najbolje da imaju, a meni kako bude, siromah sam čovek. Da ne strahuju više i da žive kao sva druga deca, a ne da spavaju u sobi sa rupama, svi nabijeni u dva raspadnuta kreveta”, kaže zabrinuti Dragan Trajkovski, otac šestoro dece koja žive u nezamislivoj bedi.

Advertisement

Porodica Trajkovski živi u malenom selu Pelince, u uslovima na ivici ljudskog dostojanstva. U ovom kraju Severne Makedonije tragične životne priče i nemaština prevazilaze nama znane kategorije siromaštva, kao crni oblaci nadvijeni stoje nad tim ljudima. Tu žive, polubosi, u rasparenim i probušenim čarapica, Milan (16), Tijana (14), Ivan (9), Luna (6), Melani (4) i Tamara (2).

Kuća u kojoj žive čak i nije njihova. Koriste svega dve neuslovne prostorijice, mada se vide obrisi truda i želje oca Dragana da učini nešto sa svojih deset prstiju, da vrati makar malo dostojanstva u ovu oronulu kuću. Povremene nadnice na građevini jedva su dovoljne da obezbede i najskromniji obrok svojoj deci, a sve preko toga nestvaran je podvig.

– Zimi je baš teško jer su prozori skršeni. Nekad svi pređu kod nas i spijemo zajedno da bi se ugrejali. Deca ne mogu da uče u ovim uslovima, ali trude se. Uz socijalnu pomoć neki mesec možda i izađemo na kraj. Spremam im šta imamo, čorbicu, krompir, pasulj, ali počesto se desi i da nemamo. Evo sada u frižideru imamo samo jedno jaje – dodaje majka Monika.

Milan i Tijana, iako maloletni, odmah se dalo primetiti, ozbiljnošću odraslih ljudi vode računa o najmlađima. Nemaština ih je valjano namučila, pa su preko noći stasali.

Advertisement

– Malo su nemirni, ali pazimo na njih. Moraju da nas slušaju. Nije bezbedno, pogotovo kod tih rupa u sobi, pa strahujemo da se ne povrede. Rođendane nikada ne obeležavamo, nemamo sa što – tihim, ali ozbiljnim glasom su ispričali ljudima iz humanitarne organizacije Srbi za Srbe koji su se organizovali da im pomognu.

A na nepopularno i pomalo neprijatno pitanje, pogotovo za decu tog uzrasta, šta im to nedostaje, dali su već očekivani odgovor:

Advertisement

– Nemamo svoje sobe, pa nam niko ni ne dolazi na druženje. Malo nas je sramota što živimo u kući koja se obrušava i zato ne želimo da zovemo drugare. Kako da dođu kad nemaju gde da sednu? Naši tata i mama su mnogo vredni i trude se da bismo mi imali podobar život. Pomažemo šta treba, da im olakšamo posao.

Tužno je bilo čuti kako nam najstariji sin govori da imaju garderobu, obučen u skroz iscepanu trenerku. Dodao je i da mu je želja da sutra pomaže drugima. Koliko su se čak i mlađa deca saživela sa nemaštinom pokazuje da su na naše pitanje da li imaju igračke potvrdno odgovorili i pokazali dve pocepane, prljave plišane igračke.

Advertisement

Mala Luna kaže da u jednoj od rupa u kući živi ogromni gušter koji je plaši.

– Sve bih dao da imamo novu kuću, zbog svoje dece. Ako bi se gradilo ovde, svaki dan bih i ja učestvovao i pomagao sve što treba – ozaren je bio otac Dragan na sam pomen nove kuće.

Advertisement

Otuda humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće novu akciju pomoći za porodicu Trajkovski i poziva sve da im se pridruže:

(Izvor: Blic)

Advertisement
Advertisement