Do skora su 100 ili 200 dinara bili dovoljni za užinu dece u osnovnim i srednjim školama. Kifla i jogurt, ili sendvič pripremljen kod kuće bilo je nešto što se podrazumevalo kada su veliki odmori u pitanju za sve generacije starije od onih koji su rođeni devedesetih. Danas ipak, pored globalnog povećanja cena, svedočimo i visokim finansijskim zahtevima dece.
Koliko košta svakodnevna užina osnovaca i srednjoškolaca danas, koliko novca roditelji moraju da izdvoje za svoju decu zanimalo je i jednog mladića na društvenoj mreži Redit, te je postavio pitanje ostalim članovima u srpskom delu ovog sajta.
„Koliko ste dobijali para za užinu kroz osnovnu/srednju? Vidim uvek gužvu klinaca sa ispred kisoska, gde samo pomfrit košta 200 dinara a sve ostalo je još skuplje. U osnovnoj (2005-2009) mi je bilo 40-50 dinara dovoljno za kiflu…“ upitao je mladić ostale korisnike.
Objava je izazvala veliku pažnju reditora, te su masovno počeli da komentarišu kako je to izgledalo kod njih kada su bili osnovci, srednjoškolci pa i studenti.
„Mislim da sam u prvom razredu nosio 5 dinara, 1994. godine. Sendvič bio dinar, tako nešto. Kapri sladoled 50 para.“, „150 dinara u Nišu. Mala pljeskavica je bila oko 80, a karta za bus 50 dinara u jednom pravcu (na tamo peške, a nazad busom), još i ostane 30 dinara za jogurt ako umesto pljeskavice uzmem burek“, „U osnovnoj 50 dinara za palačinku, u srednjoj oko 250, brate stavljali neki najgori krem, ali jelo celo odeljenje tu. je**š ga, klinci, nikom nije smetalo što ne valja – bili su neki od komentara.
Bilo je i onih koji su svoju užinu pripremali kod kuće ali i onih koji su imali čudne zahteve.
„Većinom sam od kuće nosio sendvič, nekad neki zaboravim pa se i ubuđavi.“, „Nikad nisam nosio sendvič ali fermentisana jabuka i pobuđale šljive su mi jedna od dražih uspomena iz škole“, „Nosio sendvič od kuće i stajao u pekari u redu da mi stave kečap“, „Moj ortak iz osnovne je dobre 2 godine za užinu jeo isključivo đevrek s kremom. Da…đevrek, ode u pekaru, uzme đevrek i traži da mu namažu krem gore i ljudi šta će, namažu mu krem“ – pisalo je ispod ove objave.
Neki su naučeni da uvek imaju, voleli da svoj novac ili užinu podele sa drugima, tako da je jedan komentator opisao svoju situaciju iz školskih dana.
„Ja sam dete razvedenih roditelja, uzmem od ćaleta uzmem od keve, jedne babe, druge babe. Najviše sam trošio na drugare, kupim svima da jedemo platim igraonicu i to. Uvek sam bio iz fazona da delim, i danas najviše volim da nekog ugostim nahranim da „lomimo leba“ kako se to već kaže. Imam sad mnogo mlađu (polu) sestru dam joj pare kupi svim drugarima sladoled, bas sam ponosan“ – rekao je on
A bilo je i onih koji su školu završili odavno, te su se prisetili svojih đačkih dana sa nostalgijom.
“ Je**te al’ sam mator… u osnovnoj dobijao 5 dinara za nedelju dana jer je sendvič koštao 1 din (druga polovina devedesetih godina), a posle u srednjoj 500 dinara nedeljno (početak dvehiljaditih). Sećam se da je u osnovnoj pljeska koštala pet dinara i ponekad ponedeljkom pojedem pljesku i posle nemam za užinu do sledeće nedelje“ , „Čuj pare za užinu, kakav džeparac uopšte u onoj bedi 90tih. Džeparac sam počeo da dobijam tek tamo u srednjoj. Eventualno bi mi keva dala 100 din vikendom kad izlazim u grad. Taman bih imao za dva piva sa trafike. Van toga imao sam keša samo ako bih uspeo sa strane nešto da zaradim random poslićima.“ , „Uf, ja sam baš davno išla u osnovnu, sećam se kad je pomfrit koštao 70 para, tj. 0.70 dinara, sendvič sa ruskom 1,5 dinar i bilo nam skupo. Svom detetu danas dam 200 da ima kod sebe, ali nosi užinu svakog dana, tako da ih najčešće i ne potroši.“ – napisali su nešto stariji komentatori ispod objave koja je kako izgleda dotakla mnoge nostalgične korisnike.
(Izvor: Blic)