Srpski jezik veoma je kompleksan i prepun pravila, što ne znači da je u redu da se osnovne stvari ne znaju. Pravopis je veoma bitan, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji.
Sve češće se može naići na tekstove prepune pravopisnih grešaka, zato smo izdvojili najčešće jezičke nedoumice, kako ne biste imali etiketu “nepismenih”.
Višlji ili viši
Komparativ prideva visok je VIŠI, a superlativ glasi najviši.
Nebitno ili ne bitno
Rečca NE se sa pridevima piše spojeno: nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni..
Milicin ili Miličin
Kod ovakvih prisvojnih prideva vrši se palatalizacija – jezička pojava prelaska zadnjonepčanih suglasnika K, G, H u prednjonepčane Č, Ž, Š ispred samoglasnika I. Dakle, ispravan oblik je Miličin.
Nemogu ili ne mogu
Rečca NE piše se odvojeno od glagola, osim kod oblika: nisam, neću, nemoj, nemam
Strožiji ili stroži
Ispravan oblik je stroži.
Ustvari ili u stvari
Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.
Ićićemo ili ići ćemo
Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno: ja ću ići i ići ću.
Čak štaviše
Ovo je pleonazam. Jer “čak” ima isto značenje kao štaviše.
Glagol trebati
Ovaj glagol je načelno bezličan, što znači da se ne menja po licima kada se nađe ispred subjekta. Dakle, “Trebalo je da uradim to” ili “Ja sam trebala da uradim to”. Glagol trebati se zbog kongruencije (slaganja subjekta i predikta u rodu i broju) menja po licima samo kada se u rečenici nađe iza subjekta.
Je l’ i jer
Je l’ je upitna rečca, a jer je veznik. Zato pitanje: Jer imamo danas nastavu? nije nikako pravilno.
Izviniti (se) ili izvinuti (se)?
Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.
Stanbeni ili stambeni
Po glasovnoj promeni jednačenje suglasnika po mestu izgovora sonant n ispred dvousnenog b prelazi u dvousneno m: prehrambeni, stambeni, zelembać, simbol, bombona, bombonjera.
Nadprirodna ili natprirodna
Zvučno d ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti: natprirodan, natprirodna, natprirodno, natprirodni, natprirodne, natprirodna
Svakodnevnica ili svakodnevica
Pravilno upotrebljena reč je svakodnevica.
Koje su vaše jezičke nedoumice? Pišize nam u komentarima.