Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice.
Iako Časne verige nisu obeležene crvenim slovom, u pitanju je veliki praznik koji mnogi slave kao krsnu slavu, a posvećen je apostolu Petru i praznuje se u znak sećanja na okove kojima je Irod okovao sveca.
Carski namesnik Irod je, kaže predanje, utamničio apostola Petra i naredio da ovaj stoji okovan između dvojice vojnika do suđenja, ali se pre izlaska pred sud pojavio anđeo i okovi su sami pali na zemlju. Veruje se da se ovi okovi danas nalaze u Crkvi Svetog Petra u Rimu i da spadaju u relikvije sa isceliteljskim moćima.
Običaji u Srbiji za Časne verige
Ovaj praznik je u Srbiji velika slava, pa se za nju vezuje mnogo običaja i verovanja. Ovo su neki od njih:
Na Kosovu i Metohiji postoji običaj da se slave Časne verige da bi se oterala kuga i da bi stoka dobro napredovala.
Veruje se da od Časnih veriga počinje blaže vreme “jer Bog usijanim lancima zagreva zemlju”.
Ne rade se teški poslovi da narod ne bi “otežao” okove Svetog Petra.
Postoji verovanje da divlje šumske životinje ne napadaju ljude na ovaj praznik jer su im čeljusti vezane verigama.
Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
Postoji verovanje da je i Sveti Sava bio okovan i da je po oslobođenju sačuvao svoje verige i njima lečio, kao i da je razmenio sa Svetim Petrom okove ― njemu je dao hladne, a dobio vruće, a to je narodno objašnjenje za to što leti nije prevruće, a zimi nije prehladno.
(Glossy)