JA SAM ONA ŽENA KOJA SE PREUDALA ODMAH NAKON SMRTI MUŽA: Nisam sačekala ni godinu dana, a već sam imala dečka

FOTO: PIXABAY

“Momci, vaša mama može slobodno da se uda onaj momenat kada ja umrem,” rekao je moj muž deci i 6 meseci kasnije umro je od raka bubrega.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Zamišljala sam kao bi izgledao moj život bez muža. Razmišljala sam o tome da li bih mogla ponovo da se zaljubim, ali nisam se pronalazila u takvoj situaciji. Ostala bih ožalošćena udovica godinama, provodila bih subotnje večeri sa svojom mačkom, jedući kokice i čokoladni sladoled.

Bilo je iznenađujuće te večeri kada je Denis kroz šalu za večerom izjavio: „Momci, vaša mama ima moju dozvolu da se ponovo uda nakon što ja umrem”.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

U tom trenutku nisam bila svesna težine te izjave, ostala sam šokirana.

Niko od nas dvoje nije bio dobar u ozbiljnoj diskusiji. Odmah sam mu uzvratila u istom šaljivom tonu: “Da, zakazala sam datum za sledeću godinu” .

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Trudili smo se da stvari budu stvarne, ali i lagane. Mom mužu od 26 godina dijagnostikovan je rak bubrega prethodne godine, ali je dobro podneo operaciju i naknadno lečenje. Sada je rak metastazirao na mozak, i iako to nikad nije rekao naglas, očigledno je znao da umire. Svi smo mislili da ima više vremena i želeli smo da čvrsto verujemo u to. Kakav drugi izbor smo imali? Kako neko zaista da zna koliko mu je još vremena ostalo sa voljenom osobom?

Šest meseci nakon te večere, on je otišao zauvek. To je za mene period sa rupama u sećanju, zamagljena slika boravka u bolnici i neuspele rehabilitacije koja je kao u sekundi napredovala do sahrane. Nakon tih tenutaka setila sam se njegove izjave i slobode koju mi je dao kroz nju, tek tada sam postala svesna.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Napustila sam svoj dugogodišnji posao novinara i započela novu karijeru. Posećivala sam različita savetovališta kako da se nosim sa tugom i bolom, potrošila sam previše novca na to, pila sam, imale izlive besa na ceo svet…

Plakala sam na treninzima joge, po dva puta dnevno zvala najbolju prijateljicu, preživljavala radne dane na poslu… Očekivala sam da će taj period tuge, žalosti i agonije trajati godinama, međutim ono što nikako nisam očekivala je to da ću se zaljubiti nakon svega par meseci od smrti mog muža.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Negde blizu Dana zaljubljenih, moja najbolja prijateljica i ja sedele smo na kauču i delile flašu crnog vina. Razgovarale smo o tome kako bi bilo da smo opet u fazi izlazaka i zabavljanja. Ona je bila udata ali je to veče bila ljuta na muža pa smo se zajedno šalile na ovu temu. Čitale smo opise koje su muškarci pisali o sebi na veb stranici za upoznavanje.

Moja mašta i sećanja vodili su ​​u rat. Ako sam maštala o odlasku na sastanak, šta je to govorilo o mojoj odanosti čoveku koji mi je pakovao korpu sa grickalicama za piknik da ih ponesem na posao dok sam bila trudna? Koji me je zasmejavao skoro svaki dan mog života?

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Privukao me je muškarac sa stranice za upoznavanje koji je sebe nazvao „Stiv iz Round Lakea“. Jednostavan. Direktan. To mi se odmah dopalo. Prvi put smo se sreli u kafiću. Stigao je rano a ja sam bila sam nervozana što sam na svom prvom sastanku posle skoro 30 godina.

Čula sam horor priče o upoznavanju nekoga na društvenim mrežama. Da li bih uspela da prepoznam prevaranta ili potencijalnog progonitelja ili da li bih umela da se izvučem iz neverovatno neprijatnog sastanka?

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Sedeli smo tamo najmanje dva sata, ćaskajući do kasnog popodneva. Odmah sam mu verovala. Možda je to bilo neodgovorno i nerazumno. Razgovarali smo o novom sastanku već sledećeg dana. Predložila sam šetnju šumskim rezervatom a on je obećao da nije serijski ubica. Verovao sam mu na reč. Sreli smo se nekoliko puta te prve nedelje.

Prepričavala sam najboljoj drugarici svoje utiske sa sastanaka a bilo ih je dosta u tih par dana. Bila je zgrožena. „Samo si usamljena i srljaš“, rekla je. „Polako molim te ne žuri“, preklinjala je. „Ovo je bila tvoja ideja“, odgovorila sam joj.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Sve ovo se izdešavalo za manje od godinu dana od Denisove smrtio – oko pet nedelja pre godišnjice njegove smrti. Duboko u sebi, osećala sam krivicu i strah, što su me osećanja toliko savladala u tako kratkom vremenu nakon smrti mog muža.

Da li je ikada prerano zaljubiti se nakon gubitka životnog partnera? Odlučila sam da je bolje da odem na sastanke i sa drugim muškarcima, da bih bila sigurna da nisam u nekoj vrsti zablude izazvane tugom koja mi je narušila rasuđivanje.

Rekla sam Stivu da osećam potrebu da ovo uradim, kako bih bila sigurana da je ono što imamo zaista ono pravo a ne posledica moje sluđenosti. Jeli smo sendviče u restoranu veoma blizu mesta gde smo se prvi put sreli. Mogla sam da primetim tračak razočaranja u njegovom pogledu, ali je rekao da razume.

Pristala sam da upoznam drugog muškarca sa istog sajta za upoznavanje. Izvinila sam se svom pokojnom mužu u svojim molitvama, rekavši mu da, sigurno, nije mislio da se bukvalno spojim sa nekim tako brzo nakon što je umro. Na kraju novog sastanka bilo je očigledno: nema varnica – u stvari, više je ličilo na odbojne strane dva magneta. Jedva sam čekala da ponovo vidim Stiva. Tada sam bila sigurna u svoju odluku.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

Prvi put kada je upoznao moju decu i najbolje prijatelje bio je dan kada sam morala da uspavam našeg porodičnog psa. Kako je vreme prolazilo, moji momci su počeli da gledaju na Stiva kao na stalno prisustvo u mom životu. On nije nimalo nalik njihovom ocu, i možda to na neki način olakšava stvari.

Ljudi uvek kažu da tuga nije linearna, i to svakako nije nešto što sam uspela da orkestriram ili kontrolišem, koliko god da sam pokušavala. Izbliza, bolest i smrt su sirovi i ružni. Ali postoje i zapanjujuće jednostavni trenuci za uživanje. Poniznost i zahvalnost na velikodušnosti drugih i priznanje da život zaslužuje da se živi.

Jedna stvar koju sam naučila iz svoje situacije je da većina nas ne odlučuje kada ćemo umreti, a isto važi i za zaljubljivanje. Denis je bio žestoko duhovit, nestvaran i obožavan čovek, a ja sam ga volela celim svojim bićem skoro tri decenije.

Nikad nisam zamišljala svoj život bez njega, međutim desilo se. Proživela sam sve faze ― tugu, krivicu, poricanje, bol, strah ― i ponekad se vraćam na te mračne trenutke. Za mene je to sve bio jedan veliki ružan san. Nisam očekivao da će se to dogoditi. Ali odlučila sam da nastavim život.

Danas, Stiv i ja živimo zajedno sa njegovim psom, Oreom. Prošlog meseca, na našu šestogodišnjicu, pitao me je da se udam za njega i rekla sam da. Ne znam kuda idemo odavde ali idemo zajedno.

Nastavak teksta ispod oglasa 💗

(Izvor: Stil)