Fransin Zelster je licencirani dečji psiholog, sertifikovani školski psiholog i varedni profesor, te mama dvoje dece iz Njujorka. Malo ljudi ima takve „kvalifikacije“ za roditeljstvo, a kao neko ko je potkovan i praksom i teorijom, ona je napisala svojevrsni priručnik o onome šta treba da brine roditelje, a oko čega zapravo mogu da budu bezbrižni. Evo njenih praktičnih i jednostavnih saveta za manje brige, a više uživanja u vašem odnosu sa decom.
Kao dečiji psiholog, razgovaram sa puno roditelja koji su zabrinuti za ravoj ili ponašanje svog deteta. Uglavnom moji klijenti nisu sigurni koje je to dečje ponašanje „crvena zastavica“. Često me pitaju stvari kao što su: „Da li treba da brinem kada moje dete uradi to i to?“, „Da li je čudno što je moje dete reklo to i to…?“, Sve sam to čula mnogo puta tokom decenije rada sa porodicama. Pošto sam i sama roditelj, mogu da priznam da sam i ja imala takva razmišljanja.
Iz prve ruke sam svedok kako roditeljstvo može da utiče na decu. Roditelji imaju gomilu stvari o kojima treba da brinu, ali jednostavno je nemoguće brinuti o svemu. Sve dok volimo svoju decu i trudimo se da im pružimo srećno detinjstvo, radimo najbolje što možemo. Iako ne postoji pravi način za roditeljstvo, moguće je osigurati da donosite najbolje roditeljske izbore za svoje mališane.
*** Ima mnogo stvari o kojima treba da brinem kao roditelj, ali iz moje profesionalne i lične perspektive, evo nekoliko aspekata o kojima uopšte ne brinem kao roditelj:
Ako ne provedem svaki trenutak sa svojom decom
Kao zaposlena majka, ne mogu uvek da provedem ceo dan sa svojim dečacima. Ali, ono što je važnije od toga koliko vremena provodite sa svojom decom je kvalitet vremena koje provodite zajedno. Kada sam sa svojom decom, bilo to sat vremena ili ceo dan, odgovoram na njihove potrebe i težnje i pružam im nepodeljenu pažnju. Čak i ako ne radite, imajte na umu da vreme koje deca provedu odvojeno od vas i vašeg parneta može da im pomogne da se osamostale i nauče nezavisnosti. Zato slobodno pozovite baku da pričuva decu! Izdvojite malo vremena samo za sebe, zdravo je za sve!
Ako još uvek nisu dosegli svoje razvojne veštine
Deca ulaze u razvojne prekretnice kada su za to spremna! Postoje tačno određeni rokovi koji pokazuju šta je tipično, očekivano kašnjenje u razvoju, a šta je zapravo stvarno odlaganje. Moja koleginica, inače psihijatar i majka dve ćerke, rekla mi je da stalno sreće roditelje koji upoređuju svoju decu sa drugom decom. Njen savet je sledeći: „Stani! Svako dete uči i raste sopstvenim tempom. Fokusirajte se više na to kako vaša deca napreduju tako što ćete ih upoređivati sa njima samima; ako napreduju svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, to je ono što je zaista važno. Svaki dan pokušajte da nađete malu pobedu“.
Ako imate neke nedoumice, podelite ih sa svojim pedijatrom. Vaš pedijatar je vaš stručni partner u roditeljstvu, pa ako nemate poverenja u njega, pronađite novog. Takođe, ne brinite odmah ako primetite neko kašnjenje u razvoju. Rana intervencija na nekom problemu može da bude veoma efikasna. Ako vaš pedijatar predlaže da se konsultujete sa specijalistom ili dobijete stručnu procenu, preporučujem vam da to uradite što je pre moguće. Što se ranije problem identifikuje, veća je verovatnoća da može da se otkloni.
Ako dođe do promene u našoj rutini
Evo jednog priznanja: Kada su praznici moja deca su budna do kasno i ponekad preskačem dremku kako bih se zabavila sa njima. Čak sam puštala decu da spavaju sa nama u krevetu i ujutru u istom tom krevetu gledaju crtane filmove kada su na raspustu. Puno roditlja veruje da moraju da se pridržavaju strogog rasporeda ili će deca izgubiti nit i postati neposlušna. Nema sumnje da je rutina poželjna i da doslednost i jasna očekivanja donose korist. Deca, kao i većina odraslih, rade bolje kada znaju šta mogu da očekuju.
ALi, povremene promene u vašem dnevnom rasporedu neće naškoditi ili preobraziti vašu decu. Da, možda ćete se suočiti sa nekim neuobičajenim ponašanjem kada pokušate da se vratite u klasičnu rutinu. Ali, to je u redu. Raspored može da se prilagodi, san može da se preskoči, loše ponašanje da se popravi, ali sladoled za doručak nekim posebnim danima može da bude nešto što će vaše dete pamtiti.
Ako su moja deca izbirljava po pitanju hrane
Sve dok pedijatar ne brine o njihovoj težini ili zdravlju, ja se ne borim sa svojom decom oko hrane. Obično im nudim izbor između dva obroka: onoga što kao porodica jedemo i onoga što imamo u frižideru. Ako su gladni – jedu, ako nisu – ne jedu. Takođe, nije loše rešenje ponuditi im obrok koji se sastoji od dve ili više opcija za hranu. Na primer, večera koja se sastoji od proteina, skroba i povrća treba da sadrži najmanje jednu vrstu hrane koju vole, i drugu koja im je nova ili nije toliko poželjna.
Ovo daje vašem detet priliku da proba novu hranu, a da nije naterano da je jede. Takođe, tako će bez protestvovanja pojesti bar deo obroka. Uvidela sam da kada pokušavam da nateram svoje dete da proba nešto novo, ono pokazuje otpor. Međutim, kada mu tu novu namirnicu dam tako što je stavim na tanjir sa drugom hranom koju voli, on je spremniji da je proba, jer je izbor na njemu i nema pritiska.
Ako moja deca provode vreme ispred ekrana
Kao i sve ostalo, izloženost ekranima i tehnologiji može da bude korisna ako je pažljivo nadgledaju i regulišu staratelji. Gledajte sa svojom decom TV i razgovarajte o likovima i radnji tokom reklama. Većina uređaja ima roditeljski nadzor – koristite to! Podesite dozvoljno vreme upotrebe ekrana, odnosno postavite vremenska ograničenja za aplikacije kao što su igrice ili društvene mreže. Sve dok vi i vaše dete zajedno koristite tehnologiju ili telefone, to može da bude dragocen alat kog se ne morate plašiti.
*** A evo oko čega se zapravo brinem!
Da li je moje dete ljubazno
Ponekad posmatram decu i vidim da se ponašaju zlobno, ne zato što su stvarno zla, već zato što su to čuli ili videli od drugih. Deca su kao sunđeri, sve upijaju, čak i kada mislite da ne obraćaju pažnju. Uvek pokušavam da naučim decu da budu ljubazna i koriste prijatne, ljubazne fraze. Takođe, vodim sa njima iskrene, ali prilagođene njihovom uzrastu, razgovore o tome šta kada primete da su drugi neljubazni. Razgovaramo o onome što smo primetili i istražujemo koje druge opcije je osoba imala, a koje su mogle da je dovedu do pozitivnijih ishoda.
Naučite svoju decu empatiji. Ona ne moraju da vole sve, ali ipak treba da budu ljubazni prema svima. Takođe, trebalo bi da i sami budete uzor deci u takvom ponašanju. Na primer, pozdravite druge porodice sa osmehom, čak i kada vam ne uzvraćaju. Kada moja deca i ja primetimo da je neko neprijateljski raspoložen, pokušavamo da procenimo situaciju iz drugačije perspektive – da li je možda ta osoba jednostavno samo imala loš dan?
Da li donosim prave odluke o obrazovanju moje dece
Kako se obrazovni standardi menjaju, menjaju se i društvena očekivanja. Toliko da se često oseća kao da se naša deca u vrtiću više pripremaju za fakultetsku spremnost, a ne za socijalno prilagođavanje. Kao roditelji, stalno se suočavamo sa pitanjem da li postupamo ispravno prema svojoj deci? Da li smo ih upisali na dovoljno vannastavnih programa? Da li da ih podstičemo da rade projekte u okviru škole ili da uče klasične nauke? Opcije su beskonačne, a budućnost je nepoznata.
Iako ne mogu da vam kažem šta je ispravo za vašu decu, mogu sa sigurnošću da vam kažem da nijedna odluka koju donosite za svoju decu nije od kamena, odnosno nije nepromenljiva. Ako mislite da možda previše gurate svoju decu, pokušajte da se povučete i da vidite kako i koliko sama rade.
Ako niste zadovoljni njihovom školom, razredom ili vannastavnom aktivnošću, dogovorite se i promenite to ako treba. Ako se vaše dete muči i zaostaje u gradivu, potražite stručno mišljenje. Vi ste najbolji advokat svog deteta i lopta je u vašem delu terena. Ne postoji jedna veličina za sve kada je reč o obrazovanju, tako da je sistem pokušaja i grešaka najbolji izbor.
Da li su moja deca srećna
Naravno, znam da je moje dete srećnije kada se igra nego kad radim domaći zadatak, ali da li je zaista srećno duboko u sebi? Ovo je nešto što mi je kao roditelju van kontrole. Umesto toga da samo brinete o tome, pitajte svoju decu svakog dana direktno kako se osećaju i pokušajte da ne anulirate i ne odbacujete njihove brige. Važno je da potvrdite osećanja svog deteta i pokažete mu da ste tu da ga saslušate.
Takođe je važnoi shvatiti da iako je uobičajeno da dete bude nervozno noć pre kontrolnog, postoje situacije koje ukazuju na veći problem – ako je vaše dete stalno zabrinuto, a bez definisanih uzorka, okleva da se uključi u aktivnosti koje inače doživljava kao zabavu, stalno se žali na fizičke probleme koji nisu povezani sa medicinskim problemom…
Ako je to slučaj, razgovarajte sa svojim detetom o tome kako se oseća i pokušajte da dođete do srži problema. Ako nešto smeta vašem detetu, predložite mu korisne strategije za reševanje toga. Zatim, pratite kako se to razrešilo. Ako se vaše dete i dalje muči, potražite stručnu pomoć. Mali problemi koji se ne rešavaju i gomilaju se kasnije u životu mogu da prerastu u velike probleme.
Poznavanje onoga šta treba da bude prioritet čini roditelji put mnogo mirnijim. Ako se osećate zabrinuto ili pod stresom, zapamtite da niste jedini roditelj koji se tako oseća. Uvek možete da se obratite za pomoć prijateljima, porodici ili stručnjacima.
Ukoliko želite da vam Žena.rs, najčitaniji ženski portal u Srbiji, donosi najnovije teme iz oblasti zdravlja, mode, savete najpoznatijih stručnjaka, uzbudljive životne priče, najsvežije vesti iz sveta poznatih ličnosti i filma.
(Izvor: Žena)