„Ja ne mogu moju snašku da uvedem u red“, rečenica koju je izgovorila jedna svekrva želeći da se požali svojoj najboljoj prijateljici.
Priznanje je na trenutak nasmejalo priijateljicu, ali je tražila objašnjenje i odgovor na pitanje „kako to misli da snaju uvede u red?“.
Mnogo je izreka i malih životnih mudrosti koje se neretko čuju u razgovoru komšija, prijatelja i rođaka. Svedoče o porodičnim odnosima, ali i nepomirljivim stavovima starijih i mlađih generacija.
„Pa nema tu šta da se krije. Razmišljao sam, a i čudio se kada je deda Miloje iz naše ulice onako star potpomažući se štapom u hodanju jednom prilikom rekao: „Ćerku imaš do kraja života, sina dok se ne oženi“. Imam i ja sina i ćerku. Sin je neoženjen, ćerka neudata još su mladi. Videću šta vreme nosi, ali deda Milojinu rečenicu neću zaboraviti sigurno i ne daj Bože da se ona obistini i u mojoj porodici. Svi se borimo za decu, njihovo zdravlje,odrastanje, školovanje. Kad se ostvare i porodično, radujemo se najviše zbog unuka, ali poštovanje prema roditeljima mora da postoji. Kako poštuju tako će i njih njihova deca da poštuju“, zaključuje Miroslav iz Vranja.
Njegov komšija Svetislav ističe da njegova snaja jeste stub kuće i da je veoma ponosan na nju..
Nije egoistična i nije sujetna, verujte to je i najvažnije kod čoveka.
„Živimo pod istim krovom naravno oni imaju sa sinom i unucima svoj sprat. Ne mogu da je kritikujem, jer kritiku ne zaslužuje. Ona je stub porodice i radna i vredna, ali kulturna i pažljiva. Nikad nas nije uvredila ni zapostavila, „nabusita“ nikad nije bila. Nije egoistična i nije sujetna, verujte to je i najvažnije kod čoveka. To se ponese iz porodice. Poštuje svoje roditelje, ali poštuje i nas svekra i svekrvu“, kaže on i ističe da sa snajom često pričaju na tu temu i nasmeju se slatko, šaleći se na račun snaja, svekrva, tašta i zetova.
„Jednom mi je jednostavno rekla, kao što ja volim svoje roditelje tako i moj muž voli svoje i to je potpuno logično, zar tu treba nekome nešto objašnjavati. Kada se moji sinovi budu oženili poštovaće roditelje svojih supruga, ali poštovanje mora da bude obostrano. I njihove supruge bi trebalo da poštuju nas. Svako dete voli svoje roditelje najviše na svetu ne vidim nikakav problem u tome“, to je rekla moja snaja, za mene „carica“. Zaslužuje moje i poštovanje i uvažavanje, zadovoljno ističe Svetislav iz Vranja.
(Stil)