Po mišljenju grčkog filozofa Platona, da bismo mogli da imamo srećan život – duša, razum, volja i želja, moraju biti u skladu jedni sa drugima ili učiniti ono što im je zadatak: razum vlada, volja će se pobrinuti za to da sledimo njegova upustva, a želja daje energiju koja nas pokreće – idealno je držati želju pod kontrolom volje u smeru koji nam daje razum.
Danas, nakon gotovo 2.500 godina i bezbroj istraživanja, teorija i zapažanja o sreći, zaključuje se sledće: koliko god uverljiva i istinita bila Platonova (pojednostavljena i skraćena) teorija duše, pitanje šta čini srećan i uspešan život očigleno nije isrcpno odgovoreno.
‘Harvardska studija o razvoju odraslih’: 80 godina podataka o brigama i sreći
Robert Valdinger, profesor i psihijatar sa Harvarda, već nekoliko decenija bori se s pitanjem o srećnom, dobrom životu sa psihološkog gledišta. „Harvard study od adults development“ (Harvardska studija o razvoju odraslih) u okviru ovog jedinstvenog dugogodišnjeg istraživanja naučnici neprestano posmatraju i ispituju grupu muškaraca od 1938. godine na njihovom životnom putu.
Od prvobitnih 724 ispitanika danas ih je živo još 60, ali je grupa ispitanika u međuvremenu proširena na više od 2.000 dece i partnere neke od izvornih kandidata.
Uz pomoć podataka, koji se ne prikupljaju samo uz pomoć upitnika, nego i u dodatnim intervjuima licem u lice, psiholozi mogu tačno da razumeju kakvi su životi njihovih ispitanika. Koje su krize savladavali? Kako su ih (uspešno) prevazilazili? Koje su brige imali? Koliko su uspešni u svom poslu, braku? Kako se osećaju u određenim okolnostima?
Robert Valdinger podelio je jedno od svojih ključnih zapažanja: “Najvažnija poruka koju dobijamo iz 75-godišnjeg istraživanja je sledeća: dobri odnosi čine nas srećnijima i zdravijima. Tačka”
Svejedno je da li se radi o prijateljstvu, vezi ili porodičnim odnosima. „Ispada da su ljudi koji su društveno povezani sa svojom porodicom, prijateljima, sa zajednicom, srečniji, zdraviji i žive duže od ljudi koji imaju manje dobre odnose“, rekao je psihijatar.
Suprotno od toga, ljudi koji su usamljeniji nego što bi želeli biti, manje su srećni: „Zdravlje im se pogoršava ranije u srednjoj životnoj dobi, funkcija mozga opada i umiru pre nego ljudi koji nisu usamljeni.“
Kvaliteta umesto kvantiteta: Koga možeš nazvati usred noći?
Robert Valdinger naglašava da nije presudna količina naših društvenih veza, nego njihov kvalitet. Kako bi ih klasifikovao, naveo je u intervjuu s psihologom dr. Leonom Vindšeidom sledeći kriterijum: „Koliko ljudi poznaješ koje bi mogla nazvati usred noći ako se osećaš loše ili se bojiš?“
Prema rečima stručnjaka, svako ko se seti barem jedne osobe znatno je srećniji od nekoga ko ne može da navede nikoga navodno bliskog.
„Dobar život sastoji se od dobrih odnosa“, rekao je Valdinger.
(Žena Blic)