Bivši snajperista britanske vojske progovorio je o tome kako je postao mašina za ubijanje i o traumama koje i dan danas proživljava zbog svog nekadašnjeg posla.
Bivši snajperista britanske vojske koji drži rekord za najveću daljinu na kojoj je snajperom ubio neprijatelja, kaže da je izgubio svo povorenje u oružane snage zbog načina kako je bio tretiran kada mu se razvio post-traumatski poremećeaj.
Krejg Harison, koji je služio kao narednik u britanskoj vojsci, ubio je talibana-mitraljesca hicem na na rastojanju od 2,5 kilometra – što je jednako dužini od 25 fudbalskih igrališta, i skoro duplo duže od navedenog dometa svoje puške
Naizgled nemogući hitac je spasio njegove drugove za šta je nagrađen za izuzetnu hrabrost. Ali uprkos što je služio u Bosni, Iraku i Avganistanu, bivši britanski snajperista kaže da ga je njegov puk šutnuo kada je razvio post-traumatski stresni poremećaj (PTSP) .
„Nisu čak ni rekli hvala. Ja sem se vojsci pridružio sa 16 godina: Proveo sam u puku 22 godine, stavljajući svoj život na kocku, a pošto mi se sve desilo sam osetio napustio, osećam se apsolutno napušten i ostavljen na cedilu. „Moje poverenje u ljude, u oružane snage je nestalo“ – rekao je u intervjuu za Radio-Australiju.
Na prostor bivše Jugoslavije pukovnik Harison je poslan je nakon masovnih pokolja, a jedan od njegovih zadataka bila je i identifikacija žrtava. ‘Morali smo da spajamo raznesene udove s ostatkom tela“
Harison piše o svojim iskustvima u knjizi, The Longest Kill, ali kaže da je u jednom trenutku osetio da se pretvorio u mašinu za ubijanje. Kaže da još uvek pamti sve ljude je morao da ubije. „Moram da uzimam lekove da bih mogao da spavam. U glavi mogu da vidim svaku osobu koju sam ubio, da osetim njen miris. Vidim ih kako puše, hodaju, i vidim kako ih ubijam”.
On kaže da nije znao da je ima težak oblik PTSP dok ga njegova supruga nije odvela kod doktora zbog načina kako se ponašao posle dolaska 2009. iz Avganistana.
„Kada uđem u sobu proveravao sam svaka vrata. Imao sam užasne, strašne, odvratne noćne more, osećaj da se gušim u oblacima. Misliš da postoje ljudi koji hodaju iza tebe, misliš da će ti svi napolju nauditi i samo želiš da se zatvoriš negde daleko u mračnu sobi.“
On smatra da mu se post-traumatski poremećaj javio kada je služio u Bosni, kada je jedan od njegovih zadataka bila i identifikacija žrtava. Posle rekordnog hica njegov identitet je nesmotreno otkriven i postao je meta Al Kaide koja mu je pretila odsecanjem glave, zbog čega se njegova porodica krila tri godine.
On sada smatra da su njegovi postupci bili vredni njegovog bola, jer je spasao živote njegovih ljudi, ali da lično plaća veoma visoku cenu za to.
(Izvor: Kurir)