Prijatelj se žali: slušaj, imam četrdeset godoina. Svako jutro imam migrenu, uveče me bole leđa.. Nosim dioptrijske naočare, krunice na zubima, ortopedske uloške u cipelama…
Od orašastih plodova dobijam opstipaciju, od masnog – gastritis, od vina – žgaravicu.. Bez tableta ne izlazim iz kuće, ali ja sam zdrav “kao dren”! “Pa, da”, kažem: “Ti si zdrava osoba. Izgledaš zdravo, jer bolest izgleda potpuno drugačije!”
Kako sreća izgleda?
Dešava se sledeće: radite mnogo, novac trošite isključivo na decu. Jedete kod kuće, ne odlazite u restorane, nosite pamuk i odmarate se samo na sofi u dnevnoj sobi.
Prihodi govore da pripadate srednjoj klasi. Jednom godišnje odlučite da se iskeširate: odvedete porodicu do najbližeg mora i posle se molite da računi stignu kasnije kako ne biste ušli u “minus”… Da li ste bogati? Da! Jer upravo tako izgleda bogatstvo! Siromaštvo je nešto sasvim drugo.
Imam divnu, bistru decu. Ali zašto su tako neposlušni i bučni? Zašto nisu malo bolji u matematici, i malo uredniji u kući? Jednostavno je: srećna deca se ponašaju tako. Ona nezadovoljna se ponašaju sasvim drugačije. To smo što imamo! Sasvim je jednostavno!
“Život je kratak, zar ne?” pitaš me nostalgično.
“Ne. Dug je. Veoma dug: sedamdeset, osamdeset godina… To je mnogo vremena koje imate na raspolaganju. To izgelda kao dug život, jer kratak život izgleda sasvim drugačije…”
Danas se vraćam sa posla, prolazim pored parka. Na klupi sede dvoje staraca. Poznajem ih već dvadeset godina. Bili su smešni, svađali se, odlazili u inostranstvo, donosili suvenire, smejali se mojim šalama…. U međuvremenu se starica nekako smanjila, a starac hoda uz pomoć štaka… Jedva sam ih prepoznala: i ovo veče šetaju u parku.
Izgleda kao sreća. Pitaš me da li je moguće da je to sreća? Kažem: “Moguće je, jer nesreća ne izgleda tako!” Ako imate nešto slično: budite sigurni da je to sreća!
(Izvor: Stil)