Hrvatski psiholog Boris Blažinić dao je konkretna rešenja kako da se borite protiv vrebalnog nasilja.
Poštovani,
imam 31 godinu i veliki problem na poslu. Konkretno, ne u vezi samih zadataka već u odnosu s nadređenim. Imam osećaj da me šef stalno verbalno napada, a ja se ne uspevam da se obranim. Kako sam u podređenom položaju ne usuđujem se da mu se suprotstavim, iako su sve činjenice i argumenti na mojoj strani. Uvek se poslije takvih situacija osećam loše i pitam se čime sam zaslužio da me se tako tretira. Mislim da je on dosta pod stresom zbog smanjenog obima poslovanja pa se iskaljuje na meni. Molim za neke savete kako bi se s tim lakše nosio.
Odgovor prof. Borisa Blažinića
Na temelju iznesenog, savetujem vam da usavršite verbalnu samoobranu. Ono što verbalni napadači obično pokušavaju jest da dokažu kako mogu da zadobiju i zadrže vašu potpunu pažnju, čak i ako ste imali druge planove u to vreme. Mogu takođe da imaju dodatne ciljeve, ali glavna stvar koju žele jeste vaša pažnja sa emocionalnim nabojem koja dolazi u skladu s tim. Ako ta pažnja dolazi u obliku uzvraćanja udaraca to je u redu, napadač će biti oduševljen.
Postoje dva cilja u verbalnoj samoobrani:
1. Biti sposoban na efikasno sprečiti verbalno nasilje.
2. Biti sposoban efektno se nositi s verbalnim zlostavljanjem bez povreda sa obje strane.
Razlikujemo 3 temeljna principa verbalne samoobrane:
Prvi princip: Prepoznati trenutak kada ste napadnuti
Verbalno zlostavljanje je 93 oddsto u načinu na koji su izgovorene te reči, a 3 odsto u onom što je rečeno! Možete pomisliti da bi bilo lakše prepoznati verbalno zlostavljanje jer zlostavljač koristi otvorene i izravne reči koje vrijeđaju, međutim to je pogrešno iz tri razloga:
Mnogi ljudi koji tako napadaju suzdržavaju se od fizičkog napada, no pritom emocionalno ispucavaju agresiju. Često se koriste nepristojne i „uvredljive“ reči prijateljskim tonom. Većina verbalnih napadača oprezno bira reči koje će im ostaviti kasnije prostora da kasnije kažu „ali sve što sam rekao je…“, nakon čega slede iste reči koje je izgovorio posve drugačijim pomirljivim tonom.
Drugi princip: Prepoznati s kojom vrstom napadača se suočavate
Ako se nađete u fizičkom obračunu, automatski skenirate i sažmete sve informacije vezane za vašeg suparnika. Prosudite ga na temelju njegovih motiva, ciljeva i njegove snage, a upravo isto morate primeniti s verbalnim suparnikom. Postavite ova pitanja: Koliko je snažna i vešta osoba koja me napada? Zašto se taj napad događa? Koji je pravi razlog napada? Koji je cilj tog napada? Što napadač pokušava da postigne?
Treći princip: Znati kako da oblikujete odbranu da bude u skladu s napadom
Ovo je najteži princip od svih. Ništa nije teže nego učiti nešto drugačije od onoga što smo navikli. Vaš prirodni nagon kada neko koristi prema vama agresivni rečnik jeste da odgovarate kontranapadom, molbom, debatiranjem ili povlačenjem, zavisno o situaciji i naravno vašem ličnom stilu jezičnog ponašanja.
Ono što možete da primeniti je nekoliko koraka verbalne samoobrane: Uspostavite i održite sigurnu distancu. Aktivirajte slušanje i saosećanje. Budite ljubazni, ali distancirani.
Proverite sve što je rečeno radi istinitosti. Zaštite se i zapamtite glavnu razliku između manipulacije i motivacije. Manipulacijom se izmišlja dodatni razlog zašto se želi da neko učini nešto (najčešće vi) i uverava se u njegovu ispravnost, a kod motivacije se iskreno traže želje, potrebe i čežnje i radi sa na tome kako bi se našlo rešenje vaših potreba i potreba druge strane.
Nikada nemojte verovati napadaču, pogotovo njegovim dobrim namerama. Što manje informacija pružate i još manje verujete, imate veće šanse izbeći da postanete žrtvom. Koristite ćutnju kao oružje. Mnogi ljudi se osećaju neugodno s tišinom i pokušavaju je ispuniti pitanjem ili komentarom, a to može biti snažan motivator napadaču da vas tretira na drugačiji način.
Odvratite napad. Držite emocionalnu distancu. Ignorišite negativne kritike i nemojte dopustiti napadaču da povredi vaše samopoštovanje ili vas emocionalno ucenjuje. Kako biste izbegli zamke, tražite dodatno pojašnjenje zadataka ili izjava koje vas mogu uvaliti u nevolje. Očekujte optužbe i budite spremni na njih. Odvratite optužbe koristeći pravilne reči, a umesto da kažete da vam je žao, dajte druge korisne odgovore na emocionalnu ucenu kao na primer: „mogu razumeti zašto ti to vidiš na taj način“, a ako se i nakon toga izazove emocionalna lavina, mirno kažite da ćete o tome razgovarati kada se smiri.
Budite indirektni i pozitivni dok održavate sigurnu distancu. Budite indirektni, minimalizirajte nametanje, umnožite osobne odgovornosti tako da umjesto „ja“ sam odgovoran, koristite „mi“ smo odgovorni. Pazite koje prideve koristite za opisivanje razmišljanja/ponašanja/situacije koje kritikujete. Izbegavajte sarkazam, iskomunicirajte pitanja ili predloge za rešenje, koncentrišite se na moguća rešenja. Takođe, nemojte generalizovati ili uveličavati problem.
Govorite barem dva puta sporije od normalnog govora. Svaki put kada želite nešto da kažete, proverite jeste li ljuti ili uzbuđeni? Nikada nemojte imati razgovor u takvom stanju tog trenutka. Razgovarajte smo kada ste smireni. Kontrolirajte svoju ljutnju. Dišite, zadržite svoju mirnoću i pustite da prvo druga strana izbaci „karte“. Naučite da slušate između redova i analizirajte stvarno značenje izgovorenih reči. To je najbolje rešiti kada ste oboje smireni i tada razgovorom probate saznati jeste li pogodili pravo značenje. Ako niste, otvoreno ih zatražite od suparnika.
(Izvor: ordinacija.vecernji.hr)