Kategorije: RegionSrbijaVesti

Hrvati i Albanci su SLAVILI dok su po nama padale BOMBE, ali JEDAN BRATSKI NAROD je NATOVCIMA pokazao šta je VERNOST (FOTO/VIDEO)

FOTO: WIKIPEDIA

Kada je pre 20 godina počelo bombardovanje SRJ, zemlje regiona različito su reagovale na vest da u njihovom komšiluku padaju bombe. Neki su ponudili sve svoje kapacitete NATO-u, neki su podršku Alijansi unovčili, a neki su se oglušili na volju svog naroda. Ko je pozdravio, a ko negodovao tokom agresije na SRJ?

Advertisements

Mađari ne bi da se previše mešaju, ali…

U trenutku kada je bombardovanje počelo, jedina granica koju je Jugoslavija delila sa NATO-savezom bila je granica između Srbije i Mađarske. Mađarska je ušla u NATO 12. marta 1999, samo dve nedelje pre početka bombardovanja, zbog čega je imala obavezu da otvori svoj vazdušni prostor za napade i dozvoli korišćenje njenih avio-baza.

Ipak, Mađarska je bila izričito protiv kopnene intervencije i jasno je naglasila da neće dozvoliti da se njena teritorija koristi u te svrhe. U intervju za Bi-Bi-Si u martu 1999. godine, tadašnji šef mađarske diplomatije izričito je naglasio da ta zemlja neće podržati kopnenu intervenciju, što je povrđeno i mesec dana kasnije, 21. aprila 1999. godine, na sastanku koji je premijer Viktor Orban održao sa čelnicima mađarskih parlamentarnih stranka.

Iako su odnosi Mađarske i Jugoslavije bili prilično loši od početka devedesetih godina, kopnena ofanziva nije bila opcija prvenstveno zbog mađarske nacionalne manjine u Vojvodini i njenog kulturnog nasleđa na tom prostoru, što su tadašnji zvaničnici često naglašavali. Generalno je preovladavalo mišljenje da se ne treba „previše mešati“. Krajnje desničarska Partije mađarske istine i života (protivnik ulaska u NATO) nakon početka napada počela je da traži reviziju granica, ali su ostale parlamentarne stranke to odbile.

FOTO: PRINTSCREEN

Brzi voz za Brisel

Rumunija 1999. godine još nije nije bila članica EU i NATO-a, ali jeste težila članstvu. Na NATO samitu u Madridu 1997. godine kada su Mađarska, Češka i Poljska dobile poziv da se priključe Savezu, bilo je jasno naznačeno da je Rumunija jedna od sledećih članica. Zbog toga je i zvanični Bukurešt pratio Alijansu u korak.

Advertisements

Već u oktobru 1988. Rumunija je odgovorila potvrdno na zahtev NATO-a da koristi njen vazdušni prostor u slučaju napada na Jugoslaviju, ali samo za „hitne i posebne situacije“. U martu 1999. NATO je tražio od Rumunije da do kraja bombardovanja zatvori tri svoja aerodroma u Temišvaru, Karansebešu i Aradu, što je rumunska strana i učinila. Mesec dana kasnije, ponovo na zahtev NATO-a Rumunija je otvorila svoj vazdušni prostor za napade. Većina poslanika (i opozicionih) glasala je „za“ kada se o tome odlučivalo u parlamentu. Rezultat na semaforu bio je 225 glasova „za“, 99 uzdržanih i samo 21 „protiv“.

Sledeći ustupak koji je Rumunija učinila NATO-u bilo je omogućavanje Alijansi da koristi rumunske aerodrome, što je ministarstvo odbrane potvrdilo u maju 1999. Rumunija i Jugoslavija imale su Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji kojim je bilo predviđeno neučestvovanje ugovornih strana u agresiji trećih zemalja na jednu od njih. Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova objasnilo je da ustupanje vazdušnog prostora nije kršenje tog ugovora jer on „ne zabranjuje angažovanje u drugim vidovima primene sile“.

FOTO: WIKIPEDIA

Jasno je da je tadašnja rumunska vlast bila na strani NATO, ali ni opozicija se nije previše protivila, iako se često moglo čuti da takav stav nije uperen protiv Srba i Srbije, koja se često naglašavala kao jedini iskreni prijatelj Rumunije. Tek poneka, uglavnom desničarska stranka, uz Demokratski savez Srba iz Rumunije, otvoreno se protivila bombardovanju. Ove stranke su organizovale i nekoliko manjih protesta.

Obični građani, međutim, uglavnom su bili protiv bombardovanja, čak, kako su tadašnje ankete pokazivale, dve trećine njih se protivilo vojnoj intervenciji i učešću Rumunije, a više od 85 odsto strahovalo od rata. Rumuni su uglavnom bili za mirno rešenje. Može se reći da je podrška NATO-u, pomogla Rumuniji da uđe u „brzi voz“ za Brisel. Rumunija je zvanično postala članica NATO tačno pet godina nakon bombradovanja, 29. marta 2004. godine, a deo EU su od 2007. godine.

Bugari protiv, vlast za

Bugarska je, kao i Rumunija, podržala NATO. Tada nije bila deo Severne Alijanse ni EU, ali je kao i komšije težila ulasku. U skladu s tim, i u Sofiji su donete identične odluke kao u Bukureštu.

Advertisements

U februaru 1999. godine bugarska vlada je objavila da će u slučaju NATO intervencije sarađivati sa Alijansom, ali ne i direktno učestvovati u vojnim operacijama. Dan nakon što su pale prve bombe na SRJ 25. marta, bugarski parlament „izrazio je svoju solidarnost sa naporima NATO-a da spreči produbljivanje i produženje krize na Kosovu“. U maju 1999. godine, parlament je odobrio NATO-u da koristi vazdušni prostor te zemlje za napade.

FOTO: PIXABAY

Iako je odluka političara bila nedvomislena, običan narod bio je na drugoj stani, bar sudeći prema anketama koje su pokazivale da Bugari većinski (oko dve trećine) ne odobravaju upotrebu njihovog vazdušnog prostora za napade na komšije. Nezadovoljstvo javnosti podstaknuto je i činjenicom da su bombe padale i na bugarsko tlo. Prvi projektil pao je nedaleko od prestonice Sofije samo četiri dana od početka intervencije, od ukupno sedam koliko ih je palo do završetka intervencije. Žrtava nije bilo.

Vlasti u Sofiji odbile su da prihvate više od 5.000 izbeglica sa Kosova, a ta kvota čuvana je za Bugare iz Srbije i, eventualno, za Makedonce. U to vreme podrška Bugarske pravdana je potrebom da se pomogne i podrži Makedonija. Bugarska je, kao i Rumunija, ušla u NATO 2004. i u EU 2007.

Advertisements

Makedonija

Kriza na Kosovu i kasnije bombardovanje SRJ izazivali su različite reakcije u Makedoniji, kako vlasti tako i običnih građana. U tom trenutku Makedonija je imala krhku vladu koju su u jesen 1998. godine sastavili VMRO-DPMNE i dve albanske partije, DA i DPA. Ta vlada uspela je da umiri tenzije u makedonskom društvu donošenjem zakona o amnestiji koji je omogućio da i nekoliko albanskih političara izađu iz zatvora, dodeljivanjem mesta šefa policije u Tetovu etničkom Albancu i otvaranjem fakulteta na albanskom jeziku u tom gradu.

FOTO: PIXABAY

Kriza na Kosovu dovela je desetine hiljada izbeglica uglavnom albanskog porekla u Makedoniju. To je bio veliki udarac i na buždet i na infrastrukturu, ali prvenstveno etničku ravnotežu zemlje. Makedonski predsednik Kiro Gligorov još u martu 1999. godine upozoravao je da će, ako se priliv izbeglica nastavi, Albanci ubrzo činiti više od 40 odsto ukuponog stanovništva.

Strah da bi kriza sa Kosova mogla da se prelije i na Makedoniju porastao je nakon što su 17. aprila makedonske vlasti pronašle skladište vojske Oslobodilačke vojske Kosova na svojoj teritoriji. OVK je u to vreme otvoreno emitovao na lokalnim albanskim televizijama propagandne snimke, zbog čega je rastao strah od mogućeg sukoba. Do maja, vlada je već bila na ivici kolapsa, ali je opstala, kako je tada tvrdio jedan od albanskih lidera zbog straha da će se pogoršati pozicija izbeglica.

Advertisements

Sve to delilo je makedonsku javnost – većinski etnički Makedonci bili su uglavnom protiv NATO agresije na SRJ, a manjinski Albanci su je otvoreno podržavali. Vlast je uglavnom bila pro-NATO, nadajući se (i tražeći) pomoć zapada da reši problem izbeglica. Do trenutka kada je počelo bombardovanje, u Makedoniji je već bilo NATO vojnika – od 1992. godine u okviru misije UNPROFOR-a, a od 1995. godine do februara 1999. ta misija je u Makedoniji bila preimenova u UNPREDEP. Uz saglasnost tadašnjih makedonskih lidera predsednika Kira Gligorova i premijera Ljupča Georgijevskog (VMRO-DPMNE) te 1999. godine NATO je nasledio UNPREDEP.

U trenutku bombradovanja, u Makedoniji je bilo 13.000 NATO vojnika, prema podacima koje je izneo Erik Munjo, tadašnji portparol NATO-a u Skoplju. Najveće ogorčenje Gligorova, kao i većeg dela makedonske javnosti, izazvalo je to što NATO nije pozvao Makedoniju u članstvo na samitu u Vašingtonu u aprilu 1999, već se ona na spisku potencijalnih članica našla na pretposlednjem mestu, ispred Albanije.

– Makedonija je obmanuta. NATO nije pokazao uvažavanje velikih napora koje je Makedonija učinila da bi se kvalifikovala za članstvo u tom savezu – rekao je Gligorov.

Skopski „Dnevnik“ tada je komentarisao da „nije fer što nas je NATO naterao da prihvatimo NATO vojnike i kosovske izbeglice, da bismo potom u Vašingtonu dobili kosku“, podsećajući i da je od samog početka makedonski narod pokazao izuzetnu netrpeljivost prema vojnicima Alijanse.

Advertisements

Grčka

Prvi su protivljenje bombardovanju Jugoslavije izrazili Grci na najvećim antiameričkim demonstracijama koje je Atina tih godina videla. Završene su suzavcem, kao i mnoge druge kasnije održane širom zemlje. Grci su se masovno okupljali na različitim protestima, trgovima, koncertima, sportski timovi iz Grčke dolazili su u Beograd 1999, a ostalo je zabeleženo da su na Krfu građani legli na pistu aerodroma da ne bi dozvolili sletanje aviona za koji se verovalo da pripada NATO-u. Pojedine ankete iz tog doba pokazivale su da se više od 90 odsto stanovništva protivilo bombardovanju.

Grčka je strahovala i od velikog priliva izbeglica, zbog čega je pokušavala da im pomogne na licu mesta. Grčke nevladine organizacije jedine su koje su dobile odobrenje Beograda i NATO-a da pomognu i na Kosovu, i tvrde da i druge zemlje traže pomoć grčke mreže za distribuciju pomoći.

Hrvatska

Advertisements

U Hrvatskoj je bombardovanje SRJ uglavnom pozdravljeno, s tim da se tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman nije odmah oglasio, a vladajućoj stranci HDZ dugo je trebalo da javno podrži NATO akciju. Problem su bili, u tom trenutku, zategnuti odnosi sa SAD. Sa druge strane, Zdravko Tomac, najbliži saradnik predsednika najjače opozicione stranke SDP, izjavio je da će se nakon bombardovanja „Srbija svesti na „užas“ – užu Srbiju“, te da će „cela ova NATO-epizoda na Balkanu završiti hepiendom“.

Njegov stranački kolega i predsednik SDP-a rekao je kratko: „Konačno.“ Od prvog dana intervencije hrvatska privreda beležila je gubitke, čak najava rebalansa budžete te godine obrazložena je „potrebom redefinisanja ekonomske politike s obzirom na situaciju nastalu nakon intervencije NATO“.

Bosna i Hercegovina

Duboka nacionalna podeljenost Bosne i Hercegovine najbolje se oslikavala na problemu kosovske krize i NATO agresije. U Republici Srpskoj bili su organizovani protesti protiv napada, u Federaciji se NATO-u davala puna podrška. U tome posebno su prednjačili Bošnjaci, čiji su političari u nekoliko navrata davali zapaljive izjave.

FOTO: PIXABAY

Bivši član Predsedništva BiH Haris Silajdžić u intervjuu za Si-En-En tražio je američko vojno delovanje protiv Jugoslavije „sve dok se Srbija ne svede u nekadašnje granice“, pod čime je verovatno mislio na granice pre balkanskih ratova. Ovakva izjava je u Republici Srpskoj ocenjena kao ratnohuškačka i antisrpska. Vlada Republike Srpske zatražila je hitno povlačenje Silajdžića iz zajedničkih organa BiH. Čak ga je i visoki predstavnik Karlos Vestendorp „ukorio“.

Advertisements

Pored zvanične bošnjačke vlasti, i opozicione stranke u Federaciji davale su punu podršku bombardovanju Jugoslavije. Rezervu prema NATO udarima izrazili su jedino Demokratska narodna zajednica Fikreta Abdića, koja je u kratkom saopštenju zatražila zaustavljanje napada i rešavanje problema mirnim putem, i jedan od potpredsednika Socijaldemokarske partije Sejfudin Tokić.

Zanimljivo je da se vladajuća Hrvatska demokartska zajednica (HDZ) nije jasno odredila prema intervenciji zapadne alijanse. To se objašnjava činjenicom da zvanično rukovodstvo bosanskohercegovačkih Hrvata ima loše odnose sa predstavnicima SAD, ali i delimičnom podudarnošću hrvatskih i srpskih ciljeva u Bosni, formiranih na snaženju nacionalne autonomije i suprotstavljanju težnjama da se država centralizuje.

NATO napadi na Jugoslaviju u političkom smislu vratili su Bosnu i Hercegovinu dve godine unazad. Odnosi između bošnjačkih i srpskih političara u zajedničkim organima bili su na niskom nivou upravo zbog različitih pogleda oko NATO intervencije. Bezbednosna situacija u Republici Srpskoj je pogoršana i sve međunarodne organizacije morale su da napuste ovaj entitet.

Albanija

Pre početka bombardovanja, Albanija je ponudila i stavila Alijansi na raspolaganje vojne baze, aerodrome i pomorske luke, a nakon početka agresije u tu zemlju su, po nalogu tadašnjeg američkog državnog sekretara za odbranu Vilijema Koena poslati tenkovi, oklopna vozila, dodatna artiljerijska oruđa, kao i novih 2.000 vojnika. Kasnije, stiglo je još 8.000 vojnika.

Advertisements
FOTO: PIXABAY

– Albanija je očigledno postala strateška baza za operacije NATO-a na Kosovu i u Srbiji, a NATO-u smo dali sva prava neophodna za korišćenje naših luka, našeg vazdušnog prostora i za sprovođenje na teritoriji Albanije svega što je neophodno za operacije na Kosovu i u Srbiji – izjavio je tadašnji albanski ministar spoljnih poslova Paskal Milo.

Zbog takvih postupaka Albanije, koja je i ranije u severnim delovima zemlje obezbedila i baze za obuku i treniranje Oslobodilačkoj vojsci Kosova, Tirana je jedina susedna prestonica sa kojom je SRJ prekinula diplomatske odnose. Prema stavovima albanskih zvaničnika, koji su se zdušno zalagali i za kopnenu intervenciju protiv Jugoslavije, pre nastavka razgovora o političkom rešenju kosovske krize na Kosovu bi trebalo da bude uspostavljena „međunarodna uprava ili protektorat“.

(Izvor: Srbija Danas / Blic)

Advertisements
Advertisements

Zapratite nas!

Podeli

Najnoviji tekstovi

ODUZIMAJU DAH: Ovo su najveći i najlepši pravoslavni manastiri u svetu

Manastiri su oduvek bili uporišta pravoslavlja i bastioni duhovnosti. Građeni su tokom vekova a kao rezultat toga, u njima se…

ŠEST PRELEPIH ČUDA SRBIJE: Ostavljaju bez reči svakog ko ih poseti

Srbija, južnoslovenska zemlja koja živi na stenovitim balkanskim planinama i zelenim panonskim ravnicama. Na ovoj listi smo naveli nekoliko popularno…

10 zabavnih činjenica o Srbiji

Bez određenog redosleda: Glavni grad Srbije je jedan od najstarijih gradova u Evropi Iskopavanja su potvrdila da naselja kontinuirano postoje…

Srednjovjekovna turneja: Najbolji zamkovi u Bosni i Hercegovini

Kada je reč o srednjovekovnim građevinama, Bosna i Hercegovina ima puno toga za ponuditi gde god se okrenete. Ostaci nekih…

Zanimljive stvari koje niste znali o Srbiji

Svi znaju o noćnom životu Beograda, novosadskim festivalima i mračnim 90-ima - ali šta je sa piramidama, pravljenjem sata i…

10 zastrašujućih razloga zbog kojih je UN kriv za genocid u Ruandi

Tokom 100 dana 1994. godine, ekstremisti Hutu-a brutalno su masakrirali 800.000 Tutsijaca. Bio je to jedan od najgorih genocida u…

10 stvari koje se mogu dogoditi vašem telu ako jedete Čia semenke svakog dana

Upravo su Azteci i Maje prvi naglasili važnost čia semenki, međutim savremeni svet je tek nedavno priznao ova semena kao…

Zabavne činjenice koje će vam život učiniti boljim

Zavalite se u stolicu, udobno se namestite i uživajte u ovoj fenomenalnoj listi najboljih i najneverovatnijih i zabavnih činjenica za…

Zabavne činjenice koje će vas ostaviti bez reči

2011. godine, 1/3 zahteva za razvod u SAD-u sadržavala je reč „Fejsbuk“ Upućivanje na društvene mreže je u porastu kada…

Neverovatne istorijske činjenice koje sigurno niste znali

Ćurke su nekada obožavali poput Bogova Dok je ćuretina trenutno omiljeni deo Amerike za Dan zahvalnosti, 300. godine pre nove…

Neverovatne činjenice o istoriji o kojima niste učili u školi

Piramide su sagradili robovi Drevni grčki istoričar Herodot opisao je ljude koji su gradili piramide kao robove, a Holivud je…

Top 10 najvećih izuma u istoriji čovečanstva

Ovo je jedna od onih subjektivnih lista sa kojima će se mnogi složiti a mnogi neće. Odabrali smo ono što…

Kako pronaći posao u Švajcarskoj ako znate engleski jezik

Sigurno ste razmišljali o tome da se preselite u Švajcarsku. Ili možda želite da isprobate sreću nekoliko meseci, s obzirom…

Zašto nikada ne biste trebali puniti telefon sa javnim punjačima

USB portovi za punjenje koji su se pojavili na aerodromima, u kafićima, pa čak i na otvorenim stanicama u gradovima…

STRUČNJACI TVRDE: Ovo je najzdravije povrće koje možete jesti

Ispunjeni ključnim antioksidansima za jačanje imuniteta, vlaknima, B vitaminima i mineralima, ovo je povrće koje može imati veliki uticaj na…

Neverovatne činjenice o tehnologiji koje će vas ostaviti bez reči

Ovo su činjenice koje će vas jednostavno ostaviti bez reči.  Google iznajmljuje koze Da, dobro ste pročitali, umesto da ljudi…

SVI SMO GLEDALI FILM „BEG IZ ALKATRAZA“: Ali ovih 9 činjenica o zloglasnom zatvoru sigurno niste znali

U 11.40 ujutro 11. avgusta 1934. godine, prva grupa zatvorenika Alkatraza - ukupno 137 - stigla je u zatvor koji…

Ovo su top 25 najposećenijih stranica Vikipedije 2019. godine

Milijarde ljudi posjetili su Vikipediju tokom 2019. godine a evo šta ih je najviše zanimalo. U popisu najpopularnijih članaka na…

Ove veb stranice imaju zadivljujuće fotografije koje možete koristiti besplatno

Sve veći broj veb sajtova ima neverovatne fotografije koje možete besplatno da koristite za svoj rad. Pripremili smo listu fenomenalnih…

Marija otkrila kako se živi u Nemačkoj: „Ne planiram da se vraćam dole“

Kao i većina ljudi koji su pošli u inostranstvo u potrazi za boljim životom, Marija je godinama radila puno za…

Ovo je jedna od najboljih razvojnih šansi Srbije

Jedna od najboljih razvojnih šansi Srbije je IT sektor, koji je prošle godine prodao usluge u vrednosti od 1,1 milijarde…

Nažalost, ovo veliko srpsko groblje nećete naći u udžbenicima

Na mestu najvećeg koncentracionog logora na teritoriji Austrougarske, danas se nalazi srpsko vojno groblje u malom mestu Jindrihovac u Češkoj…

Prelepe drvene brvnare već od 150 evra po kvadratu

Svi mi imamo idiličnu sliku u glavi kada čujemo za brvnaru. Može da se nalazi na proplanku, pored jezera, reke.…

DA LI SE SEĆATE: Činjenice o legendarnom Nokia 3310 mobilnom telefonu

Nokia 3310 je za mnoge bila njihov prvi telefon. Od boja do slobode koju je mobilni telefon predstavljao, Nokia je…

Krenula je sa samo 10 evra u džepu, nakon dve godine zaradila za kuću i auto

Ako želimo uspeti ne možemo gledati da li je neki posao muški ili ženski. Tako je i Valentina rešila da…

Pašićev odgovor na „nezgodno pitanje“ prepričava se decenijama posle

Prvi svetski rat dočekao je spreman znajući koliko je period pred svima važan. Do 1914. godine već četiri puta bio…

Evo kako možete tačno da izračunate koliku ćete imati penziju

S obzirom na činjenicu da čak 26 odsto plate izdvajamo za penziju, trebalo bi da možemo da računamo koliki nas…

Potpuno fantastične činjenice o Jutjubu koje niste znali

Jutjub je bez sumnje, najveći servis za deljenje video sadržaja na svetu. Bilo bi sigurno iznenađenje ukoliko se to uskoro…

Bahati policajac vređa muškarca koji prosi

Video na kojem se vidi kako jedan bahati hrvatski policajac vređa muškarca koji prosi kruži internetom. Poznati Youtuber Magic Leon…

15 bizarnih načina sagorevanja kalorija

Saznajte zabavne i jednostavne činjenice o sagorevanju kalorija. Prosečan čovek će sagorevati oko 2.400 kalorija dnevno bez ikakvih vežbi. Pevanje…