Kategorije: RegionSrbijaVesti

Hrvati i Albanci su SLAVILI dok su po nama padale BOMBE, ali JEDAN BRATSKI NAROD je NATOVCIMA pokazao šta je VERNOST (FOTO/VIDEO)

FOTO: WIKIPEDIA

Kada je pre 20 godina počelo bombardovanje SRJ, zemlje regiona različito su reagovale na vest da u njihovom komšiluku padaju bombe. Neki su ponudili sve svoje kapacitete NATO-u, neki su podršku Alijansi unovčili, a neki su se oglušili na volju svog naroda. Ko je pozdravio, a ko negodovao tokom agresije na SRJ?

Advertisements

Mađari ne bi da se previše mešaju, ali…

U trenutku kada je bombardovanje počelo, jedina granica koju je Jugoslavija delila sa NATO-savezom bila je granica između Srbije i Mađarske. Mađarska je ušla u NATO 12. marta 1999, samo dve nedelje pre početka bombardovanja, zbog čega je imala obavezu da otvori svoj vazdušni prostor za napade i dozvoli korišćenje njenih avio-baza.

Ipak, Mađarska je bila izričito protiv kopnene intervencije i jasno je naglasila da neće dozvoliti da se njena teritorija koristi u te svrhe. U intervju za Bi-Bi-Si u martu 1999. godine, tadašnji šef mađarske diplomatije izričito je naglasio da ta zemlja neće podržati kopnenu intervenciju, što je povrđeno i mesec dana kasnije, 21. aprila 1999. godine, na sastanku koji je premijer Viktor Orban održao sa čelnicima mađarskih parlamentarnih stranka.

Iako su odnosi Mađarske i Jugoslavije bili prilično loši od početka devedesetih godina, kopnena ofanziva nije bila opcija prvenstveno zbog mađarske nacionalne manjine u Vojvodini i njenog kulturnog nasleđa na tom prostoru, što su tadašnji zvaničnici često naglašavali. Generalno je preovladavalo mišljenje da se ne treba „previše mešati“. Krajnje desničarska Partije mađarske istine i života (protivnik ulaska u NATO) nakon početka napada počela je da traži reviziju granica, ali su ostale parlamentarne stranke to odbile.

FOTO: PRINTSCREEN

Brzi voz za Brisel

Rumunija 1999. godine još nije nije bila članica EU i NATO-a, ali jeste težila članstvu. Na NATO samitu u Madridu 1997. godine kada su Mađarska, Češka i Poljska dobile poziv da se priključe Savezu, bilo je jasno naznačeno da je Rumunija jedna od sledećih članica. Zbog toga je i zvanični Bukurešt pratio Alijansu u korak.

Advertisements

Već u oktobru 1988. Rumunija je odgovorila potvrdno na zahtev NATO-a da koristi njen vazdušni prostor u slučaju napada na Jugoslaviju, ali samo za „hitne i posebne situacije“. U martu 1999. NATO je tražio od Rumunije da do kraja bombardovanja zatvori tri svoja aerodroma u Temišvaru, Karansebešu i Aradu, što je rumunska strana i učinila. Mesec dana kasnije, ponovo na zahtev NATO-a Rumunija je otvorila svoj vazdušni prostor za napade. Većina poslanika (i opozicionih) glasala je „za“ kada se o tome odlučivalo u parlamentu. Rezultat na semaforu bio je 225 glasova „za“, 99 uzdržanih i samo 21 „protiv“.

Sledeći ustupak koji je Rumunija učinila NATO-u bilo je omogućavanje Alijansi da koristi rumunske aerodrome, što je ministarstvo odbrane potvrdilo u maju 1999. Rumunija i Jugoslavija imale su Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji kojim je bilo predviđeno neučestvovanje ugovornih strana u agresiji trećih zemalja na jednu od njih. Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova objasnilo je da ustupanje vazdušnog prostora nije kršenje tog ugovora jer on „ne zabranjuje angažovanje u drugim vidovima primene sile“.

FOTO: WIKIPEDIA

Jasno je da je tadašnja rumunska vlast bila na strani NATO, ali ni opozicija se nije previše protivila, iako se često moglo čuti da takav stav nije uperen protiv Srba i Srbije, koja se često naglašavala kao jedini iskreni prijatelj Rumunije. Tek poneka, uglavnom desničarska stranka, uz Demokratski savez Srba iz Rumunije, otvoreno se protivila bombardovanju. Ove stranke su organizovale i nekoliko manjih protesta.

Obični građani, međutim, uglavnom su bili protiv bombardovanja, čak, kako su tadašnje ankete pokazivale, dve trećine njih se protivilo vojnoj intervenciji i učešću Rumunije, a više od 85 odsto strahovalo od rata. Rumuni su uglavnom bili za mirno rešenje. Može se reći da je podrška NATO-u, pomogla Rumuniji da uđe u „brzi voz“ za Brisel. Rumunija je zvanično postala članica NATO tačno pet godina nakon bombradovanja, 29. marta 2004. godine, a deo EU su od 2007. godine.

Bugari protiv, vlast za

Bugarska je, kao i Rumunija, podržala NATO. Tada nije bila deo Severne Alijanse ni EU, ali je kao i komšije težila ulasku. U skladu s tim, i u Sofiji su donete identične odluke kao u Bukureštu.

Advertisements

U februaru 1999. godine bugarska vlada je objavila da će u slučaju NATO intervencije sarađivati sa Alijansom, ali ne i direktno učestvovati u vojnim operacijama. Dan nakon što su pale prve bombe na SRJ 25. marta, bugarski parlament „izrazio je svoju solidarnost sa naporima NATO-a da spreči produbljivanje i produženje krize na Kosovu“. U maju 1999. godine, parlament je odobrio NATO-u da koristi vazdušni prostor te zemlje za napade.

FOTO: PIXABAY

Iako je odluka političara bila nedvomislena, običan narod bio je na drugoj stani, bar sudeći prema anketama koje su pokazivale da Bugari većinski (oko dve trećine) ne odobravaju upotrebu njihovog vazdušnog prostora za napade na komšije. Nezadovoljstvo javnosti podstaknuto je i činjenicom da su bombe padale i na bugarsko tlo. Prvi projektil pao je nedaleko od prestonice Sofije samo četiri dana od početka intervencije, od ukupno sedam koliko ih je palo do završetka intervencije. Žrtava nije bilo.

Vlasti u Sofiji odbile su da prihvate više od 5.000 izbeglica sa Kosova, a ta kvota čuvana je za Bugare iz Srbije i, eventualno, za Makedonce. U to vreme podrška Bugarske pravdana je potrebom da se pomogne i podrži Makedonija. Bugarska je, kao i Rumunija, ušla u NATO 2004. i u EU 2007.

Advertisements

Makedonija

Kriza na Kosovu i kasnije bombardovanje SRJ izazivali su različite reakcije u Makedoniji, kako vlasti tako i običnih građana. U tom trenutku Makedonija je imala krhku vladu koju su u jesen 1998. godine sastavili VMRO-DPMNE i dve albanske partije, DA i DPA. Ta vlada uspela je da umiri tenzije u makedonskom društvu donošenjem zakona o amnestiji koji je omogućio da i nekoliko albanskih političara izađu iz zatvora, dodeljivanjem mesta šefa policije u Tetovu etničkom Albancu i otvaranjem fakulteta na albanskom jeziku u tom gradu.

FOTO: PIXABAY

Kriza na Kosovu dovela je desetine hiljada izbeglica uglavnom albanskog porekla u Makedoniju. To je bio veliki udarac i na buždet i na infrastrukturu, ali prvenstveno etničku ravnotežu zemlje. Makedonski predsednik Kiro Gligorov još u martu 1999. godine upozoravao je da će, ako se priliv izbeglica nastavi, Albanci ubrzo činiti više od 40 odsto ukuponog stanovništva.

Strah da bi kriza sa Kosova mogla da se prelije i na Makedoniju porastao je nakon što su 17. aprila makedonske vlasti pronašle skladište vojske Oslobodilačke vojske Kosova na svojoj teritoriji. OVK je u to vreme otvoreno emitovao na lokalnim albanskim televizijama propagandne snimke, zbog čega je rastao strah od mogućeg sukoba. Do maja, vlada je već bila na ivici kolapsa, ali je opstala, kako je tada tvrdio jedan od albanskih lidera zbog straha da će se pogoršati pozicija izbeglica.

Advertisements

Sve to delilo je makedonsku javnost – većinski etnički Makedonci bili su uglavnom protiv NATO agresije na SRJ, a manjinski Albanci su je otvoreno podržavali. Vlast je uglavnom bila pro-NATO, nadajući se (i tražeći) pomoć zapada da reši problem izbeglica. Do trenutka kada je počelo bombardovanje, u Makedoniji je već bilo NATO vojnika – od 1992. godine u okviru misije UNPROFOR-a, a od 1995. godine do februara 1999. ta misija je u Makedoniji bila preimenova u UNPREDEP. Uz saglasnost tadašnjih makedonskih lidera predsednika Kira Gligorova i premijera Ljupča Georgijevskog (VMRO-DPMNE) te 1999. godine NATO je nasledio UNPREDEP.

U trenutku bombradovanja, u Makedoniji je bilo 13.000 NATO vojnika, prema podacima koje je izneo Erik Munjo, tadašnji portparol NATO-a u Skoplju. Najveće ogorčenje Gligorova, kao i većeg dela makedonske javnosti, izazvalo je to što NATO nije pozvao Makedoniju u članstvo na samitu u Vašingtonu u aprilu 1999, već se ona na spisku potencijalnih članica našla na pretposlednjem mestu, ispred Albanije.

– Makedonija je obmanuta. NATO nije pokazao uvažavanje velikih napora koje je Makedonija učinila da bi se kvalifikovala za članstvo u tom savezu – rekao je Gligorov.

Skopski „Dnevnik“ tada je komentarisao da „nije fer što nas je NATO naterao da prihvatimo NATO vojnike i kosovske izbeglice, da bismo potom u Vašingtonu dobili kosku“, podsećajući i da je od samog početka makedonski narod pokazao izuzetnu netrpeljivost prema vojnicima Alijanse.

Advertisements

Grčka

Prvi su protivljenje bombardovanju Jugoslavije izrazili Grci na najvećim antiameričkim demonstracijama koje je Atina tih godina videla. Završene su suzavcem, kao i mnoge druge kasnije održane širom zemlje. Grci su se masovno okupljali na različitim protestima, trgovima, koncertima, sportski timovi iz Grčke dolazili su u Beograd 1999, a ostalo je zabeleženo da su na Krfu građani legli na pistu aerodroma da ne bi dozvolili sletanje aviona za koji se verovalo da pripada NATO-u. Pojedine ankete iz tog doba pokazivale su da se više od 90 odsto stanovništva protivilo bombardovanju.

Grčka je strahovala i od velikog priliva izbeglica, zbog čega je pokušavala da im pomogne na licu mesta. Grčke nevladine organizacije jedine su koje su dobile odobrenje Beograda i NATO-a da pomognu i na Kosovu, i tvrde da i druge zemlje traže pomoć grčke mreže za distribuciju pomoći.

Hrvatska

Advertisements

U Hrvatskoj je bombardovanje SRJ uglavnom pozdravljeno, s tim da se tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman nije odmah oglasio, a vladajućoj stranci HDZ dugo je trebalo da javno podrži NATO akciju. Problem su bili, u tom trenutku, zategnuti odnosi sa SAD. Sa druge strane, Zdravko Tomac, najbliži saradnik predsednika najjače opozicione stranke SDP, izjavio je da će se nakon bombardovanja „Srbija svesti na „užas“ – užu Srbiju“, te da će „cela ova NATO-epizoda na Balkanu završiti hepiendom“.

Njegov stranački kolega i predsednik SDP-a rekao je kratko: „Konačno.“ Od prvog dana intervencije hrvatska privreda beležila je gubitke, čak najava rebalansa budžete te godine obrazložena je „potrebom redefinisanja ekonomske politike s obzirom na situaciju nastalu nakon intervencije NATO“.

Bosna i Hercegovina

Duboka nacionalna podeljenost Bosne i Hercegovine najbolje se oslikavala na problemu kosovske krize i NATO agresije. U Republici Srpskoj bili su organizovani protesti protiv napada, u Federaciji se NATO-u davala puna podrška. U tome posebno su prednjačili Bošnjaci, čiji su političari u nekoliko navrata davali zapaljive izjave.

FOTO: PIXABAY

Bivši član Predsedništva BiH Haris Silajdžić u intervjuu za Si-En-En tražio je američko vojno delovanje protiv Jugoslavije „sve dok se Srbija ne svede u nekadašnje granice“, pod čime je verovatno mislio na granice pre balkanskih ratova. Ovakva izjava je u Republici Srpskoj ocenjena kao ratnohuškačka i antisrpska. Vlada Republike Srpske zatražila je hitno povlačenje Silajdžića iz zajedničkih organa BiH. Čak ga je i visoki predstavnik Karlos Vestendorp „ukorio“.

Advertisements

Pored zvanične bošnjačke vlasti, i opozicione stranke u Federaciji davale su punu podršku bombardovanju Jugoslavije. Rezervu prema NATO udarima izrazili su jedino Demokratska narodna zajednica Fikreta Abdića, koja je u kratkom saopštenju zatražila zaustavljanje napada i rešavanje problema mirnim putem, i jedan od potpredsednika Socijaldemokarske partije Sejfudin Tokić.

Zanimljivo je da se vladajuća Hrvatska demokartska zajednica (HDZ) nije jasno odredila prema intervenciji zapadne alijanse. To se objašnjava činjenicom da zvanično rukovodstvo bosanskohercegovačkih Hrvata ima loše odnose sa predstavnicima SAD, ali i delimičnom podudarnošću hrvatskih i srpskih ciljeva u Bosni, formiranih na snaženju nacionalne autonomije i suprotstavljanju težnjama da se država centralizuje.

NATO napadi na Jugoslaviju u političkom smislu vratili su Bosnu i Hercegovinu dve godine unazad. Odnosi između bošnjačkih i srpskih političara u zajedničkim organima bili su na niskom nivou upravo zbog različitih pogleda oko NATO intervencije. Bezbednosna situacija u Republici Srpskoj je pogoršana i sve međunarodne organizacije morale su da napuste ovaj entitet.

Albanija

Pre početka bombardovanja, Albanija je ponudila i stavila Alijansi na raspolaganje vojne baze, aerodrome i pomorske luke, a nakon početka agresije u tu zemlju su, po nalogu tadašnjeg američkog državnog sekretara za odbranu Vilijema Koena poslati tenkovi, oklopna vozila, dodatna artiljerijska oruđa, kao i novih 2.000 vojnika. Kasnije, stiglo je još 8.000 vojnika.

Advertisements
FOTO: PIXABAY

– Albanija je očigledno postala strateška baza za operacije NATO-a na Kosovu i u Srbiji, a NATO-u smo dali sva prava neophodna za korišćenje naših luka, našeg vazdušnog prostora i za sprovođenje na teritoriji Albanije svega što je neophodno za operacije na Kosovu i u Srbiji – izjavio je tadašnji albanski ministar spoljnih poslova Paskal Milo.

Zbog takvih postupaka Albanije, koja je i ranije u severnim delovima zemlje obezbedila i baze za obuku i treniranje Oslobodilačkoj vojsci Kosova, Tirana je jedina susedna prestonica sa kojom je SRJ prekinula diplomatske odnose. Prema stavovima albanskih zvaničnika, koji su se zdušno zalagali i za kopnenu intervenciju protiv Jugoslavije, pre nastavka razgovora o političkom rešenju kosovske krize na Kosovu bi trebalo da bude uspostavljena „međunarodna uprava ili protektorat“.

(Izvor: Srbija Danas / Blic)

Advertisements
Advertisements
Budi human - pomozi! Prestanite da radite za druge!
Podeli

Najnoviji tekstovi

Bolna ispovest Nišlije čija je ćerka otišla u Ameriku: Sve što sam radio je uzalud, kada moje dete, odličan student, ide odavde

Ispovest koja će vas zaboleti svakog, a najteže će pasti roditeljima u ovoj zemlji. Koliko nas se našlo u ovakvoj…

Neću da se brinem o bolesnoj majci: Ispovest ove žene ostaviće vas u totalnom šoku

"Odrasla sam u velikoj porodici. Imam dva starija brata i dve sestre, ja sam rođena poslednja, i nisam bila planirana.…

Sudi sam sebi, da ti Gospod ne bi sudio: Ove mudrosti Serafima Sarovskog valjalo bi zapamtiti

Serafim Sarovski bio je jedan od najvećih ruskih podvižnika i čudotvoraca, koji je nakon smrti proglašen za sveca. Prenosimo vam…

Slute na sreću: Nesvakidašnja dečija imena sa moćnim značenjem

Ova neobična dečija imena postaju sve popularnija, a baš svako ima neverovatno značenje. Odabir imena za dete je vrlo važno.…

Grčki vojnik je čuo „okreni naoružanje ka Srbiji, TO JE NAREĐENJE NATO-a“, odbio je uz reči koje i dalje odjekuju Srbijom i izgubio sve

Vojni sud u Pireju osudio je 1999. godine na dve i po godine zatvora, uslovno na tri godine, potporučnika Ratne…

Ako vam ništa ne ide od ruke, a problemi vas guše: Psiholozi predlažu 7 načina da savladate brige i mentalno ojačate

Kada je duša teška, ništa ne predstavlja radost. Često se u takvim trenucima čovek oseća potpuno bespomoćno. Čini vam se…

Vladeta Jerotić: Ovo je jedini način da dete izraste u stabilnu osobu

Vladeta Jerotić, naš istaknuti akademik, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik skreće pažnju na roditelje da ne maze previše decu, ali i…

Bračni par je kupio stari železnički vagon i od njega su napravili kuću: Ljudi iz celog sveta dolaze da se dive ovom čudu

Male kućice su sve popularnije u SAD, iz dva razloga: ušteda novca i potpuno vlasništvo. Dan i Anabela su umetnici,…

10 žrtvi koje roditelji podnose zbog dece, sa osmehom na licu: 90 % ljudi ovo shvati tek kada je previše kasno

Ne dozvolite da vaši roditelji odu sa ovog sveta, a da im niste rekli ili pokazali koliko ste zahvalni za…

Stari tibetanski test od samo 3 pitanja otkriva mnogo o vama: Samo recite ono što vam prvo padne na pamet

Isključite logiku, opustite se, i pokušajte da odgovorite na ova tri pitanja koja se igraju našim podsvesnim. Probajte takođe da…

Možete li da pronađete zlatnu ribicu? Većina ljudi ODUSTANE i pogleda rešenje! Imate li OKO SOKOLOVO?

Ova prilično teška skrivalica izaziva ljude da pronađu zlatnu ribicu među ribama sa belim šarama, ali većina je priznala da…

7 smrtnih grehova iz ugla psihologa: Ako uradite ovo, nema vam pomoći

U hrišćanstvu postoji 7 glavnih, smrtin grehova -glavnih poroka čoveka. Reč smrtni tumači se u smislu ozbiljnosti, bez kajanja dolazi…

Greška koju pravite može skupo da vas košta: Da li i vi ovako štitite svoje lozinke na Internetu?

Više od polovine ljudi nije promenilo lozinku u poslednjih godinu dana, čak ni kada bi u međuvremenu čuli za hakerske…

Mala kuća od 46 kvadrata postala raj za petočlanu porodicu: Nije tesno kada se sve lepo skocka

Donosimo vam još jednu priču o malim kućama koje su postale hit u svetu. Ova mala kuća, smeštena u Americi…

SFRJ JE HIT NA TVITERU, ZAPAD OTKRIVA KAKVA JE TO DRŽAVA BILA: Ovaj tip je poređao SVE ŠTO GA ODUŠEVLJAVA

Tviteraš Pulp Librarian, čovek sa oko 113.000 pratilaca, podsetio je juče još jednom na, kako kaže jednu "neverovatnu zemlju", Socijalističku…

SVI GA IMAMO! OVAJ APARAT JE NAJOPASNIJI KAD GRMI, A NIJE MOBILNI! Kada dođe nevreme, bukvalno vas može ubiti

Statistika govori da tokom godine od udara groma strada 10 osoba. Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta…

NA AUKCIJI JE KUPIO SUPER AUTOMOBIL! Dovezao ga je u garažu, a kad je otvorio pregradu, doživeo je ŠOK

Zamislite situaciju da na aukciji kupite automobil. Po dolasku kući, krenuli ste u proces detaljnog pranja kako bi automobil doveli…

Bikini dijeta topi masne naslage u rekordnom roku: Za 7 dana 3 kg manje (JELOVNIK)

Ovaj način ishrane u vrlo kratkom vremenskom periodu će figuru dovesti do savršenstva. Ukoliko počnete danas sa ovim režimom, omiljeni…

Joga vs. pravoslavlje: Zašto je POZDRAV SUNCU đavolja rabota za pravoslavnu crkvu?

Uticaj joge na dušu i duh i treba li je vežbati ili ne, već godinama je aktuelna tema rasprave između…

Sudbina svakog ženskog deteta zavisi od oca: Ovih 5 rečenica ćerka mora da čuje od tate

Za pravilan psihički razvoj deteta, neophodno je učešće oba roditelja. Iz nekog razloga očevi su često vrlo malo prisutni u…

Šta kad tuđe dete udari vaše: Ovo je jedina ispravna reakcija

U situaciji kada mu je dete povređeno, svaki roditelj ima potrebu da ga zaštiti. Ipak, ove stvari se dešavaju, te…

„Čak i da je umrlo 600 ljudi, to je dobar rezultat. Ako treba da se razbolite, najbolje je sad“

Prof. dr Branimir Nestorović u razgovoru za Srpski telegraf ocenio je da je virus sada "relativno slab", da je manji…

Najrizičniji trenutak u kojem se možete zaraziti korona virusom: Dovoljno je samo 15 minuta

Pandemija korona virusa ne jenjava, a iako svakodnevno saznajemo neke novosti o ovom virusu, već od njegovog prvog meseca znamo…

Uslovi u bolnici i celom Novom Pazaru vanredni, Lončar tvrdi – sve pod kontrolom

U Novom Pazaru je tokom vikenda registrovano još 68 osoba koje su pozitivne na koronavirus, saopšteno je iz tamošnjeg zavoda…

Najčešće greške roditelja koje mogu skupo da ih koštaju: Ovih 5 saveta ne treba da primate

Naoružajte se strpljenjem, jer pored svih dobronamernih saveta, ili pak oštrih kritika, jedino vi znate šta je najbolje za vaše…

Roditelji male dece budite oprezni: Obratite pažnju na ovih 9 potencijalno opasnih situacija

Leto je kao stvoreno za zabavu i za užitke na suncu, ali, iako možemo dobro da se zabavimo, leto i…

SKRIVENA BLAGA SRBIJE! Ljudi ostanu bez teksta kad shvate da su ova mesta u našoj zemlji

Svi znamo da boravak u prirodi leči dušu i telo. Fizička aktivnost, svež vazduh pun kiseonika, mir i tišina koja…

Ceo Internet priča o ovom GENIJALNOM TRIKU: Sigurno ga još niste probali, a rešava jedan od NAJVEĆIH PROBLEMA

Možda je činjenica da nema jednostavnijeg kućnog posla od pranja veša, s obzirom da za nas to praktično radi mašina…

5 najvećih zabluda čoveka o Bogu i životu: Ova praznoverja kriva su za ratove i nasilja

Ideja da će vas Bog uništiti ako ne udovoljite njegovim zahtevima može se slobodno smatrati totalnom ludošću. Prema Nilu Donaldu…

Rolovana punjena piletina: Najlakši recept na svetu

Potrebno je: 1 par pilećih grudi 100 g kisele pavlake 100 g šunke 100 g kulena 50 g dimljene kobasice…

NAŠLA NOVČANIK PUN PARA, NAMUČILA SE DA PRONAĐE VLASNIKA, A ONDA ŠOK: „Sledeći put kad vidim nešto tuđe na ulici, samo ću da šutnem u stranu“

Rekla sam sebi nema šanse, započinje svoju ispovest Beograđanka Jasmina (32) koja je prošle nedelje u samom centru grada, na…

Denisov status digao Tviter na noge: Šta sam preživeo kao neko ko izgleda drugačije u Subotici

Denis Demirović je 18-godišnjak iz Subotice, ali ga mnogi znaju kao Elona, odnosno repera Elona Hendrixa. Prethodnih dana pažnja medija…

Samohrana majka sama napravila sebi kuću: Raj od 18,5 kvadrata o kome svi pričaju

Donedavno je Mišel Boil bila prisiljena da mesečno iznajmljuje kuću u Oregonu za 1.173 evra. Zbog visoke najamnine, a male…

Sanovnik seks – Šta znači sanjati seks?

U većini slučajeva seks u snu ne znači fizičku vezu koju želite, već predstavlja psihološku zajednicu koju trebate ili želite.…

Sanovnik mrtvak (pokojnik) – Šta znači sanjati mrtvaka (pokojnika)?

Sanjati mrtvu osobu je sasvim uobičajeno i svako ljudsko biće prolazi kroz taj san u nekom trenutku svog života. To…

Sanovnik bivši dečko – Šta znači sanjati bivšeg dečka?

Snovi o našim bivšim partnerima mogu značiti puno stvari, ali najčešće, što biste pomislili da vam se to desilo, bilo…

Sanovnik otac – Šta znači sanjati oca (tatu)?

Ovo je zanimljiv simbol u snu. Postoji jedno izuzeće od pravila koje se tiče snova o drugim ljudima i to…

Sanovnik sin – Šta znači sanjati sina?

Sanjati svog sina u snu znači da ćete imati obilje na bilo koji način. Stoga, čak i ako nemate sina,…

Sanovnik kuća – Šta znači sanjati kuću?

Kuće su prilično česti simboli u snovima. Sanjati svoju vlastitu kuću ili nečiju drugu kuću gotovo je prisutno u svim…