Čuveni Sigmund Frojd je imao odličan mehanizam za odbranu glupih ljudi, te nije dozvolio da mu oni poremete psihičko stanje
Zanimljivo je kako se filozofija Sigmunda Frojda, jednog od najpoznatijih psihijatara i osnivača psihoanalize, i danas može primeniti na društvo i ljude koji ga nastanjuju. Njegove misli, koje je ostavio iza sebe, nisu izgubile svoju relevantnost kroz vreme, već se čini da su još uvek podjednako važne.
Frojd se bavio dubokim analizama ljudskog uma, a njegove rečenice i teorije često su osvetljavale tamne uglove ljudske psihe. Jedna od njegovih izjava koja izaziva posebno interesovanje odnosi se na ljude koji se ponašaju na način koji možemo okarakterisati kao glupo ili neosnovano.
Frojd je rekao: “Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida.”
Ova izjava baca svetlo na važan aspekt ljudskog ponašanja. Stid ili osećaj srama obično služe kao društvena regulacija, ograničavajući nas od neprimerenog ponašanja ili izražavanja. Osoba koja nema osećaj stida često se može ponašati neprimereno ili bez obzira na posledice svojih dela.
Kada se suočimo sa takvim osobama, važno je da shvatimo s kim imamo posla. Ljudi koji ne pokazuju visoku inteligenciju ili emocionalnu inteligenciju često će pokušati da nas omalovaže ili ospore naše stavove. U takvim situacijama, ne trebamo se ulagivati ili nervirati. Umesto toga, možemo pokušati da pomognemo toj osobi da shvati neke stvari, ali ne treba preterivati jer neki ljudi jednostavno neće prihvatiti da nisu u pravu.
Još važnije, ne smemo spuštati svoje standarde ili odricati se svojih vrednosti zbog prihvatanja ili poverenja takvih osoba. Dostojanstvo i integritet su vrednosti koje ne treba žrtvovati zarad prividnog mira ili harmonije.
U krajnjem slučaju, ako se suočimo sa osobama koje ne pokazuju sposobnost da uče ili rastu, najbolje je da se udaljimo od takvih situacija kako bismo zaštitili svoj mentalni i emocionalni mir. Frojdove reči nas podsećaju na važnost postavljanja granica i očuvanja sopstvenog integriteta u interakciji sa različitim ljudima u današnjem društvu, kao i na kontinuiranu potragu za razumevanjem i samopoboljšanjem.
(Izvor: Stil)