Tri žene sretnu se kod bunara gde su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. “Da samo čujete mog sina! Peva kao slavuj!”
Druga žena se hvali: “A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“ Treća žena samo ćuti. Na to je druge dve počnu provocirati: “A tvoj sin?”. “Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi”.
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje ćutala osećajući se neprijatno pored druge dve žene. Sunce je sve jače peklo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina.
“Slušajte kako moj sin lepo peva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sedeo na zidiću i zaneseno pevao. “Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga „kako visoko baca kamen. Divota!“. Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.
(Izvor: novizivot.net)