Za Mariju, Mater Božiju znamo da je bila ćerka Joakima i Ane, te da je bila verena za siromašnog tesara Josifa. Takođe, dobro je poznato da je Bogorodica pre sklapanja braka bila oplođena od strane Svetog Duha i da se porodila u Vitlejemu.
Potom se sa mužem i sinom sklonila u Egipat od Iroda, da je bila prisutna tokom jedinog događaja iz Isusovog detinjstva o kome govore kanonska jevanđelja, konkretno o situaciji u kojoj se Isus odvojio od svojih roditelja koji su ga potom našli u Hramu. Pominje se i njeno prisustvo tokom Svadbe u Kani, kada je Isus vodu pretvorio u vino.
Posvedočila je njegovom putu ka brdu Golgota i samom Raspeću; Isus ju je tom prilikom predao na staranje Svetom apostolu Jovanu Bogoslovu i to njoj rečima „Ženo! Evo ti sina!“ a njemu rečima „Evo ti majke!“ čime je ona simbolično postala majka svih vernika.
Ali, šta se zna o njenom životu nakon Isusovog vaskrsenja?
Nakon Vaskrsenja Isus se pojavljivao raznim ljudima tokom narednih 40 dana, pa tako i jedanaestorici preostalih apostola (Juda se u međuvremenu obesio) i svojoj majci.
Ona je jedina žena i jedina osoba pored dvanaest apostola (tom prilikom je Matija kockom izabran kao zamena za Judu) koja se imenom pominje kao prisutna u gornjoj odaji neodređene jerusalimske kuće nakon povratka sa Maslinske gore, nakon Vaznesenja koje se odigralo četrdesetog dana nakon Vaskrsenja; taj događaj u gornjoj odaji hrišćani danas slave kao praznik Duhova odnosno Pedesetnicu: on se smatra za dan rođenja Crkve pošto su apostoli tada bili „puni Duha Svetoga“ i govorili tako da su mogli da ih razumeju svi ljudi bez obzira na jezik kojim su govorili.
Tog trenutka Marija nestaje imenom iz Novog zaveta. Postoji verovanje da je „žena obučena u sunce“ iz Otkrovenja zapravo Marija, kao i da je upravo ona „izabrana gospođa“ iz Druge saborne poslanice Svetog apostola Jovana Bogoslova, ali se ne pominje imenom.
Međutim, čak i da to jeste ona, to ništa ne govori o njenoj daljoj ovozemaljskoj sudbini, odnosno ne priča o njenom životu nakon Hristovog odlaska.
Sveto predanje kaže da je Jovan Bogoslov ozbiljno shvatio svoje posinovljenje i da se o Mariji brinuo do kraja njenog života. Dela Apostolska i Poslanice pokazuju, međutim, da ga to nije sputavalo na misionarskom radu i da je često bio van Jerusalima, premda svakako prisutan tokom Jerusalimskog sabora oko 50. godine.
Ona ga je možda pratila na tim putovanjima, a možda i ne. Postoje predanja vernika koja kažu da je jedno vreme živela u Efesu, ali su iskazi o njenom boravku u Jerusalimu mnogo jači.
Pravoslavna crkva uči da je u Efesu boravila nekoliko godina, a ovaj se grad kao možda mesto privremenog boravka pominje i u sinodskom pismu pridodatom uz zaključke Trećeg vaseljenskog sabora u Efesu održanog 431. godine, mada tumačenje tih redova može da bude i drugačije jer je rečenica nedovršena.
Argumenti pro Jerusalima kao glavnog njenog prebivališta ukazuju na to da je malo verovatno da je Mater Božija pratila Jovana Bogoslova na njegovim putovanjima, i da ju je on verovatno ostavljao na staranje svojim prijateljima za to vreme. Sa druge strane, jevrejski hrišćani su bežali pred progonom iz Svetog grada, a sa njima i ona. Opet, veliki broj njih se i vratio.
Uglavnom, Sveto predanje kaže da je Jovan kupio kuću na Sionu u kojoj je ona živela, da je lečila bolesne i opsednute, da je delila novac sirotinji i udovicama i da je živela još 15-24 godina nakon Hrista. Po Svetom predanju, Marija je umrla u svojoj 60. ili 72. godini života, u Jerusalimu u kome je i sahranjena, i u kome se vaznela na Nebo.
Ovo poslednje događaj je koji se danas obeležava kao Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina (Mala Gospojina je Rođenje Presvete Bogorodice): pravoslavni hrišćani veruju da je sam Spasitelj sišao sa Nebesa i uzeo njenu novorođenu dušu („predala je svoj duh u ruke Spasitelja“), te da je tri dana kasnije i telesno uzneta pa je telo postalo nevidljivo.
Katolici uglavnom dele ovo mišljenje (papa Jovan Pavle II ga je potvrdio kao zvaničan 1997. godine), mada i dalje postoji sporenje među njima da li je Marija telesno umrla pre Uspenja. Postoje takođe i neki u Katoličkoj crkvi koji smatraju da je Efes zapravo bio mesto njenog Uspenja, mada je to krajnje sporedno pitanje i ne zadire u suštinu hrišćanstva.
Bogorodičin grob u Jerusalimu, smešten u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Getsimaniji u podnožju zapadne padine Maslinske gore, danas je jedno od najvećih hrišćanskih svetilišta, premda oskudnost podataka o njemu starijih od V veka mnoge navodi na sumnju da je u pitanju autentični spomenik.
Pravoslavna legenda kaže da je Presveta Bogorodica jednom prilikom plovila iz Jope na Kipar zajedno sa apostolom Jovanom kako bi posetila episkopa Lazara, ali da je oluja skrenula brod i prisilila ga da se usidri na Atos, u blizini današnjeg manastira Iviron.
Marija je izašla na obalu i bila toliko opčinjena prirodom ovog omalenog poluostrva da je zamolila Hrista da pretvori to poluostrvo u njen vrt. Onda se začuo glas sa Neba: „Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“.
Tako je po legendi Atos postao bašta posvećena Materi Božijoj, bašta u koju zbog toga nije dozvoljen pristup drugim osobama ženskog pola.
(Stil / Telegraf)