“Ako želiš da život provodiš u miru, nemoj činiti dobra dela onda kada ti niko ne traži. U suprotnom, postaćeš deo trougla sudbine koji izgleda ovako: progonitelj – dostavljač – žrtva. Na kraju neminovno postaješ žrtva.
Pravi dobročinitelj je osoba koji čini dobra dela i uopšte ne sumnja da će to poboljšati odnose ili situacije.
Ako osoba zaista veruje da daje dobročinstvo nekome, toj istoj osobi kojoj je učinjeno dobro delo treba reći “hvala”. Na kraju krajeva, ako ta osoba ne prihvata vaše dobro delo, nikada se nećete osetiti kao dobročinitelj.
Ako nešto učinite dobro, dobićete svoju nagradu, svoj blagoslov. Ali istinski dobročinitelj to neće ni očekivati, ni želeti. Ne mešajte se tamo gde vam nije mesto, koliko god dobra da možete da učinite. Ako neko to ne želi, poštujte njegovu odluku”, zapisao je čuveni Mihail Litvak.
U suprotnom, čeka vas nevolja. Nećete dobiti zahvalnost, jer niko nije ni želeo da mu pomognete. Ako dobro delo zaista činite iz duše, nećete ni tražiti nagradu.
Isto se postavite prema drugim ljudima
Ne prihvatajte velike ili skupe poklone i dobra dela (osim ukoliko su u pitanju izuzetno bliski ljudi za koje ste sigurni da nemaju “zadnje namere), ili odmah platite / vratite uslugu.
Ovo se naročito odnosi na ljude koji žele da dobiju nešto, a da ništa ne daju. Ono što dobiješ besplatno, na kraju je najskuplje, jer padaš u psihološko ropstvo – konstatno ćeš biti pod nekom obavezom, osećati da imaš dug, bilo da to sam misliš ili te tvoj dobročinitelj stalno na to podseća.
Takvim osobama se oduži odmah.
(Stil.kurir.rs)