Priča o dečaku Dragoljubu Jeličiću koji je sa 11 godina postao redov, a već naredne godine, na krvavim bojištima, tokom Prvog svetskog rata stekao činove kaplara, podnarednika i narednika, nikoga neće ostaviti ravnodušnim! Na grudima su mu sijale tri medalje za hrabrost! Kada je imao samo 10 godina, u martu 1912. godine napustio je dom u Šapcu i krenuo za Beograd. U prestonici preživljava prodajući novine i radeći na ringišpilu. Početkom Balkanskog rata pridsružuje se dobrovoljcima na Tašmajdanu.
– Šta će ovaj mali ovde? – pitao je regent Aleksandar dok je obavljao smotru. I po njegovom naređenju odvode ga na dvor i primaju u pitomce. Na poziv Save Ćome beži sa dvora i pridružuje se Tankosićevom odredu. Jula 1914. godine vežba gađanje sa vojskom i dobija prvi izvidnički zadatak. Preplivao je Dunav, osmotrio položaj neprijatelja i izvestio komandu. Ne znajući za ranije poznanstvo, Tankosić ushićeno predstavlja regentu najmlađeg vojnika:
– Pa zar opet ti?! – uzviknuo je tada Aleksandar. Tada ga je poveo sa sobom u Niš i smestio u štab. Kada je video koliko gori od želje za borbom, kralj Petar mu daje dozvolu za povratak u rat. Već 6. avgusta u jezivoj bici kod Krupnja gine mu prijatelj Sava Ćoma. Posle herojstva u velikom okršaju kod Tršića dobija čin kaplara. U Loznici je dobio zadatak da se prebaci kod neprijatelja i izvidi situaciju. Svi su odahnuli tek pred zoru kada se pojavio živ i zdrav sa ključnim informacijama.
ZAROBIO 47 NEPRIJATELJSKIH VOJNIKA
Major Tankosić sopstvenim novcem kupuje zvezdice i unapređuje dečaka u čin podnarednika. Posle viteške borbe kod Zvornika, ranjenog mališana obilazi kralj Petar i naređuje da bude prebačen u regularni puk. U borbi na Šušnjaru teško je ranjen i hitno prebačen u bolnicu. Među ranjenicima otkriva i privodi austrijskog špijuna. Za taj podvig istog dana ga unapređuju u čin narednika. Posle pobede kod Lazarevca, major Ilić ga odmah odlikuje zlatnom medaljom za hrabrost. U sledećoj borbi zarobljava 47 neprijateljskih vojnika. Na njegovim grudima zasijala je i druga medalja za hrabrost. Posle još jednog teškog ranjavanja, postaje vođa bombaškog odeljenja. U borbi na Pustoj reci izborio se sa nadmoćnim neprijateljem oslobodivši put Lebane – Medveđa.
TRI MEDALJE ZA HRABROST
Vest o ovom podvigu i ponovnom ranjavanju dečaka stigla je i do kralja. Istog dana mu kralj Petar na raskrvavljene grudi stavlja treću medalju za hrabrost. Zbog rana nije mogao da se povuče sa vojskom preko Albanije. Kralj ostavlja pouzdanog vojnika da glumi ranjenika i čuva dečaka od svih nedaća. U bolničkom zatvoru mesecima tuguje za saborcima koji su stigli do Soluna. Kraljev vojnik neutešnom dečaku organizuje bekstvo. Danju se skrivao, noću kretao preko okupirane Srbije. Trčeći pred rafalima preko ničije zemlje, poslednjim atomima snage baca se u rov, u zagrljaj srpskim zadivljenim vojnicima. Plačući od sreće naši borci u malom vitezu vide priviđenje. Herojski se borio i tokom probijanja Solunskog fronta.
BIO U LOGORU, BAVIO SE GLUMOM
U jednom pariskom lokalu ispod slike najmlađeg srpskog ratnika, pisalo je “sin hrabrog naroda koji je umeo da brani slobodu, sin junaka”. Dragoljub Jeličić je Drugi svetski rat proveo u nacističkom logoru. Posle rata se bavio glumom, radio je u Rijeci, Jagodini, Skoplju i konačno nastanio u Nikšiću. Bio je otac tri ćerke i umro je 1963. godine.
(Izvor: Telegraf / Srpska naučna televizija)