Sada kada je dogovor postignut, zemlje su odgovorne za postizanje sporazuma kroz nacionalne politike i ulaganja
Predstavnici iz skoro 200 zemalja složili su se na klimatskom samitu COP28 u sredu da počnu da smanjuju globalnu potrošnju fosilnih goriva kako bi sprečili najgore klimatske promene, što je prvi sporazum ove vrste koji signalizira konačni kraj doba nafte.
Dogovor sklopljen u Dubaiju nakon dvonedeljnih napornih pregovora trebalo je da pošalje snažan signal investitorima i kreatorima politike da je svet ujedinjen u svojoj želji da raskine sa fosilnim gorivima, nešto što naučnici kažu da je poslednja najbolja nada koju treba sprečiti od klimatske katastrofe.
Predsednik COP28 Sultan Al Jaber nazvao je sporazum “istorijskim”, ali je dodao da će njegov pravi uspeh biti u njegovoj primeni.
– Mi smo ono što radimo, a ne ono što govorimo. Moramo preduzeti neophodne korake da ovaj sporazum pretvorimo u opipljive akcije – rekao je on na prepunoj plenarnoj sednici na samitu.
Nekoliko zemalja je navijalo za postizanje nečeg nedostižnog u decenijama pregovora o klimi.
To je prvi put da se svet ujedinjuje oko tako jasnog teksta o potrebi prelaska sa fosilnih goriva – rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Barth Eide.
– To je bio slon u sobi. Konačno mu se obraćamo direktno – rekao je on.
Više od 100 zemalja je snažno lobiralo za čvrst jezik u sporazumu COP28 za “postepeno ukidanje” upotrebe nafte, gasa i uglja, ali su naišle na snažno protivljenje grupe proizvođača nafte OPEK predvođene Saudijskom Arabijom, koja je tvrdila da svet može da smanji emisije bez izbegavanja specifičnih goriva.
Ta bitka je gurnula samit ceo dan u produžetke u sredu.
Članovi Organizacije zemalja izvoznica nafte zajedno kontrolišu skoro 80% dokazanih svetskih rezervi nafte, zajedno sa oko trećinom globalne dnevne proizvodnje nafte, a njihove vlade se u velikoj meri oslanjaju na te prihode.
Male klimatski osetljive ostrvske države, u međuvremenu, bile su među najglasnijim pristalicama postepenog ukidanja fosilnih goriva i imale su podršku ogromnih proizvođača nafte i gasa kao što su Sjedinjene Države, Kanada i Norveška, zajedno sa EU blokom i brojnim drugim vladama .
Danski ministar za klimu i energetiku Dan Jorgensen zadivio se okolnostima sporazuma: – Stojimo ovde u naftnoj zemlji, okruženi naftnim zemljama, i doneli smo odluku da se pomerimo od nafte i gasa.
Sporazum posebno poziva na „prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način… kako bi se postigla neto nula do 2050. u skladu sa naukom“.
Takođe poziva na utrostručenje kapaciteta obnovljive energije na globalnom nivou do 2030. godine, ubrzavajući napore za smanjenje upotrebe uglja i ubrzavajući tehnologije kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika koje mogu da očiste industrije koje se teško dekarbonizuju.
Sada kada je dogovor postignut, zemlje su odgovorne za postizanje sporazuma kroz nacionalne politike i ulaganja.
U Sjedinjenim Državama, najvećem svetskom proizvođaču nafte i gasa i najvećem istorijskom emiteru gasova staklene bašte, na primer, klimatski svesne administracije su se borile da donesu zakone usklađene sa njihovim klimatskim obećanjima kroz politički podeljeni Kongres.
Američki predsednik Džo Bajden ostvario je veliku pobedu na tom frontu prošle godine usvajanjem Zakona o smanjenju inflacije, koji je sadržao stotine milijardi dolara subvencija za električna vozila, vetar, solarnu i druge tehnologije čiste energije.
Povećanje javne podrške za obnovljive izvore energije i električna vozila od Brisela do Pekinga poslednjih godina, zajedno sa poboljšanjem tehnologije, smanjenjem troškova i porastom privatnih investicija takođe su doveli do brzog rasta u njihovoj primeni.
Uprkos tome, nafta, gas i ugalj i dalje čine oko 80% svetske energije, a projekcije se veoma razlikuju o tome kada će globalna potražnja konačno dostići svoj vrhunac.
Generalni sekretar OPEK-a Haitham Al Ghais rekao je u pismu od 6. decembra članicama OPEC-a i saveznicima na COP28 da bi svet trebalo da cilja na emisije, a ne na sama fosilna goriva, okupljajući ih da se suprotstave bilo kakvom sporazumu koji cilja na naftu.
Proizvođači nafte su tvrdili da se fosilna goriva mogu očistiti od uticaja na klimu korišćenjem tehnologije koja može da uhvati i uskladišti emisije ugljen-dioksida. Međutim, hvatanje ugljenika je skupo i tek treba da bude dokazano u obimu.
(Espreso/ Agencije)